Вулин: Црногорска скупшина, ако не смије да помене усташе и Хрватску, нека не раситњава јасеновачку голготу
Вулин је истакао да резолуција о јасеновачкон геноциду не може и не смије да буде пуко поткусуривање са Сребреницом.
- Превелика је јасеновачка патња, а још већи хрватски гријех да би се Јасеновац поредио са Сребреницом - нагласио је Вулин.
Он је навео да су писци црногорске резолуције о Јасеновцу успјели оно што нико није могао, да напишу резолуцију о јасеновачком геноциду, а да ни једном не помену усташе и НДХ, да српско име помену једном, а хрватско само када су набрајали народе који су страдали у Јасеновцу.
- Можда црногорски језик није довољно богат да све ово поброји, али могли су писци резолуције да се послуже и српским - рекао је Вулин, који је и сенатор Републике Српске.
Осим мањка ријечи или, како каже, мањка храбрости да изговоре просту истину о одговорности НДХ, Хрвата и усташа, Вулин је истакао да су писци резолуције показали и потпуно непознавање историје.
Вулин је подсјетио да 22. априла 1944. године јасеновачки логор није расформиран, како се каже у приједлогу резолуције, већ су преостали логораши, њих шест стотина од укупно хиљаду, извршили пробој јуришајући на хрватске усташе и жицу.
Запамћено је, напоменуо је, да је Миле Ристић логораш, Козарчанин отео усташама митраљез и покривао пробој, те додао да не знају писци резолуције да је Јасеновац једини логор смрти који на срамоту и партизана и четника није ослобођен, већ су се логораши сами ослободили, па самин тим није могао бити расформиран.
- Ако Скупштина Црне Горе не смије да помене и Хрватску и усташе и Нијемце нека не раситњава јасеновачку голготу да би оправдала Владу Црне Горе зато што ће гласати за резолуцију о Сребреници. Не знам шта је већа увреда за Србе - нагласио је Вулин реагујући на приједлог резолуције о геноциду у Јасеновцу који је предат Скупштини Црне Горе.
Сви посланички клубови парламентарне већине у Црној Гори потписали су приједлог резолуције о геноциду у Јасеновцу, који је синоћ предат у скупштинску процедуру.
У тексту је предложено да 22. април буде званично признат као Дан сјећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обиљежавати сваке године, те се осуђује свако порицање тог геноцида и позива на очување сјећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спријечити било какав облик ревизионизма.