Кошарац: Посветити се регионалној сарадњи мимо тутора из ЕУ
- За то постоји спремност и потреба - рекао је Кошарац на панелу "Један регион, једно тржиште" у оквиру "Јахорина економског форума".
Он је указао да "не треба улазити у једносмјерну улицу према ЕУ", већ да је на западном Балкану неопходно заједно радити на преузимању искустава и обавити сав могући посао без међународних тутора.
Кошарац је истакао да су све земље западног Балкана опредијељене за чланство у ЕУ и да је током панела од представника пословне заједнице чуо да је регионално тржиште за њих најважније, наводећи као примјер резултате компаније "М:тел".
- У том контексту требало би у наредном периоду са пословном заједницом, коморским системом и институцијама дефинисати што можемо међусобно да ријешимо у билатералним односима. Сви смо сагласни да је питање интегрисаних граничних прелаза важно и да нам за то не треба нико са стране - рекао је Кошарац.
Он је указао и на питање прекатегоризације одређених граничних прелаза засновано на темељу анализа биланса спољнотрговинског промета робе.
Кошарац је истакао да се на основу закључака форума могу наћи формати да се одређена питања ставе на дневни ред.
Он је изразио жаљење што неки желе да упропасте добре идеје, попут иницијативе "Отворени Балкан", која, како је рекао, даје резултате, што се показује кроз чињеницу да је за 30 одсто повећан спољнотрговински промет међу потписницама те иницијативе.
- БиХ остаје црна рупа само због политичких предрасуда. Привредници у Федерацији БиХ
/ФБиХ/ изражавају спремност и потребу да БиХ буде дио "Отвореног Балкана", иако тај процес блокира тај ентитет. Заробљени су ставовима политиче структуре из ФБиХ, а нажалост и сви привредници из Републике Спрске и ФБиХ - рекао је Кошарац.
Кошарац је напоменуо да развој економије у Српској и ФБиХ не значи да ће бити угрожени интереси неких других, те да је неопходно међусобно сарађивати и радовати се напретку сусједних земља.
Генерални директор компаније М:тел Јелена Триван указала је да је Србија показала највећу страст у балканским интеграцијама и прављењу заједничког тржишта било да је ријеч о Цефти, "Отвореном Балкану" или другим иницијативама.
- Србија је инвестирала милијарду евра у М:тел Бањалука, те нешто мање у Црну Гору и Северну Македонију. Сада смо регионална корпорација која послује овде на заједничком тржишту и са укидањем роминга показујемо како приступ регионалног пословања може да доведе до тога да смо уз `Телеком Аустрије` у овом тренутку најликвиднија и најпрофитабилнија телекомуникациона компанија - рекла је Триван.
Она је додала да компанија М:тел Бањалука сопственим примјером показује да је пословање у региону потреба и економски интерес.
Представник Савеза привредних комора Сјеверне Македоније Трајан Ангелоски, који је и члан Генералног савјета Свјетске федерације привредних комора, истакао је да је привредницима из реалног сектора у интересу да се граничне процедуре поједноставе и убрзају.
Сувласник компаније Агриком Александар Лалић истакао је да су привредници бржи када је ријеч о сарадњи, те да политика каска за њима, али их сустиже.
Стеван Ломић, предсједник управе СХП групе указао је да политичка стабилност даје могућност за инвестиције, али и могућност да привредници буду конкурентнији у односу на друге.
Он је истакао да Република Српска има изузетно повољну ситуацију због чега је одлучио и да инвестира на овом простору.
Седми "Јахорина економски форум" који је окупио више од 600 учесника, почео је јуче на Јахорини. На 16 панела учествује око 100 говорника.