Ђокић: За пет година Српска може имати 60 одсто енергије из обновљивих извора
Ђокић је у излагању на панелу о теми "Регионално енергетско тржиште" у оквиру "Јахорина економског форума", истакао да је питање енергетске транзиције једно од најактуелнијих, не само у Европи, већ и на глобалном нивоу, на чему бројне земље увелико раде.
Он је појаснио да енергетска транзиција значи потискивање угља као енергента за производњу електричне енергије, за чију је реализацију потребан искрен и упоран однос у Европи, што тренутно није случај.
- Политика Европе је лицемјерна, чак и са елементима хипокризије, јер све прилагођава својим потребама, а када јој нешто не иде у корист, онда одустаје од тога. Европа се одрекла руског гаса, али су бројне земље, укључујући Фрацуску наставиле да га увозе, тако да се та политика прилагођавања сопственим инетересима преноси и на земље Балкана - нагласио је Ђокић.
Ђокић је рекао да је угаљ у земљама на Балкану базни енергент и немогуће је одустати од њега како је то ЕУ предвидјела, наводећи случај Њемачке која покреће конзервиране термоелектране.
- Република Српска и БиХ као мале земље требају да воде рачуна о својим интересима и морају да обезбиједе сигурно снабдијевање потреба домаћих купаца. Не треба заборавити и да електропривреде запошљавају много људи, а потребно је обезбиједити енергију за инвеститоре - навео је Ђокић.
Ђокић је рекао да се не смије одустати од енергетске транзиције, која је у БиХ процијењена на око 15 милијарди КМ, које земља нема.
- Имамо активан пројекат ЕУ за раст западног Балкана од шест милијарди евра, а за БиХ је предвиђено двије, али су услови веома строги. Они очекују да без услова све то прихватимо, што ће за нас бити веома тешко. Ту ће бити присутна одређена кашњења због комплексног система, што није случај са околном земљама - указао је Ђокић.
Он је напоменуо да је Републике Српска донијела мноштво одлука и предузела низ корака којима је остварен велики заокрет у енергетској политици, на начин да су дефинисани јавни планови за изградњу енергетских објеката који користе зелену енергију.
Ђокић је истакао да су тренутно постројења од 1.719 мегавата инсталисане снаге уговорена кроз концесионе уговоре, од чега су у изградњи објекти од око 600 мегавата, док су остали у фази припрема које не могу да буду реализоване у кратком периоду.
- Увјеран сам да би, ако не буде неповољних утицаја са стране, за пет година могла битно да измијенимо енергетску слику Републике Српске, јер ћемо имати велики број таквих објеката - нагласио је Ђокић.
Према Ђокићевим ријечима, ЕУ финансијски треба да помогне љама западног Балкана око дијела транзиције који се односи на директиве за трговину, за шта електропривреде, па ни државе намају новца.
Ђокић је подсјетио и да је на горњем току Дрине покренут развој пројекта "Бук бијела" са инсталисаном снагом од 110 и двије хидроелектране са по 44 мегавата.
Он је додао и да Република Српска није одустала од намјере да гради замјенске термоелектране, али да је данас тешко добити средства за такве пројекте.