Херцеговина може да доживи процват улагањем у обновљиве изворе енергије
- Херцеговина је једна од најпотентнијих локација за производњу електричне енергије из обновљивих извора, прије свега из енергије Сунца - рекао је Влатковић.
Он је напоменуо да тај потенцијал на овом подручју још није довољно искоришћен, што отежавају и капацитети преносне мреже које је потребно проширити, а што је у надлежности "Електропреноса БиХ".
- Тада би Херцеговина била један од главних и највећих произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије и створили би се услови за градњу великих соларних електрана у Херцеговини, која за око 30 одсто има више сунчаних сати од било које друге регије у окружењу - истакао је Влатковић за Срну.
Он је навео да ЕРС само на зубачком платоу код Требиња планира да гради соларни парк са три, а могуће и са четири соларне електране, а то су Требиње један, два и три, наводећи да је на тој локацији, према студијама, предвиђено да се граде фотонапонске електране укупне инсталисане снаге веће од 245 мегавата.
- На тој локацији је утврђено да има више од 1.650 сунчаних сати годишње, док неке друге регије имају 1.100 или максимално 1.200 сунчаних сати, што указује да је регија Херцеговине испред свих и да је и за инвеститоре већа економска оправданост да улажу у Херцеговини него негдје друго - појаснио је Влатковић.
Он је указао да је због тога потребно што више улагати у искориштавање потенцијала обновљивих извора енергије у Херцеговини, која би тиме могла да доживи свој процват, наводећи да се изградњом нових соларних, али и вјетро и хидроелектрана обезбјеђује још више струје и "чисте енергије".
О тим и многим другим темама, додао је Влатковић, биће ријечи и на предстојећем самиту енергетике "СЕТ - Требиње 2024" на коме ће, осим домаћих, учествовати и стручњаци из електропривреда региона, као и остали енергетски и стручњаци из екологије и других области који ће донијети и заједничке закључке скупа на корист свих.
Предсједник требињске подручне Привредне коморе Републике Српске Душко Пантовић рекао је Срни да би у Херцеговини требало још боље истражити потенцијале обновљивих извора енергије, посебно енергије вјетра, што би омогућило још веће инвестирање.
Он је додао да у тој подручној комори сматрају да би ресорно министарство требало да укине и неке концесије за улагање у обновљиве изворе, и то оним инвеститорима којима су дате, а који не улажу да би се, како је рекао, ослободиле те могућности за остале инвеститоре који "чекају у реду" да улажу у ту област.
Пантовић је навео и да у овој регији сада највише соларних електрана има на подручју Невесиња и Билеће, с тим да велике пројекте гради ЕРС, док су капацитети за мале соларне електране већ попуњени.
Он је појаснио и да соларне електране не запошљавају толико људи, али да је њихов значај велики јер доприносе већој производњи струје за домаће потребе, али и за извоз, чиме се смањује спољнотрговински дефицит.
Када је ријеч о хидроенергији, Пантовић је додао да сматра да ће бити завршено инвестирање у ту област окончањем пројекта "Горњи хоризонти", чији је најважнији пројекат Хидроелектрана "Дабар", чија изградња је у току.
Пантовић очекује да ће на предстојећем самиту "СЕТ- Требиње 2024", који се одржава од 20. до 22. марта, бити још више разговора о инвестицијама, што би резултирало конкретним енергетским пројектима.