Како ће бити распоређено 180 милиона КМ аграрног буџета? (ВИДЕО)
Прије креирања Правилника, којим је распоређено 180 милиона КМ аграрног буџета, ресорно министарство је обавило бројне консултације са удружењима пољопривредника, да би обезбијеђеним средствима били постигнути најбољи ефекти.
Највише средстава, 108 милона, биће издвојено за подршку текућој производњи.
Нови правилник предвиђа низ мјера у свињогојству, ради санирања ситуације изазване пандемијом афричке куге свиња.
- Оно што је нацртом предвиђено јесте да ће пољопривредни произвођачи који су имали штете од афричке куга свиња моћи да набаве нове назимице када то струка дозволи а износ премије по грлу ће бити повећан од 65 процената - навео је Славко Тошић, Ресор за пружање стручних услуга Подручна јединица Градишка.
- Морам по први пут да кажем да смо имали јако добру сарадњу и да је министар изашао у сусрет и да је сачувано наше свињарство захваљујући овим мјерама - додао је Мишо Маљчић, предсједник Удружења свињогојаца Републике Српске.
Највише средстава биће издвојено за произвођаче млијека. Уз стандардну премију за млијеко, остали су и подстицаји по музном грлу до 300 КМ.
- Што се тиче подстицаја по музном грлу много смо захвални Министарству на томе међутим не би било лоше да је подстицај мало већи - навео је Елвир Ловрић, произвођач млијека из Дубрава.
Укупном сумом намијењеној повртарској производњи задовољни и повртари који замјерке упућују на начин субвенционисања појединих повртарских култура.
- Подстицаји су осмишљени некада да се подстичу искључиво културе које су намјењене за индустријску прерадум, јер се ради на јефтину цијену и повући ћу једну паралелу: радим цвеклу неких 110 дулума у првом сијању и све је уговорена производња али је та цијена 30 фенинга. На 30 фенинга сам ове године добио подстицаја осам фенинга, а прошле пет фенинга, а кромпир прошле године када је био двије марке подстицај је дошао до девет фенинга - нагласио је Раде Јовичевић, повртар из Трњака.
У ратарској производњи мјере подстицаја исте као и прошлогодишње. Ратари кажу да иако на први поглед дјелују високи, подстицаји од 500 КМ по хектару, не могу ову грану производње учинити рентабилном и конкурентном.
- Имамо 500 КМ из правилника конкретних за пшеницу, а биће нешто и за уљану репицу и соју. Реално знате да је пшеница прошле године била у дебелом минусу и када смо расправљали о правилнику ја сам тражио 700 КМ - навео је Бошко Радић, ратар из Бијељине
У овогодишњем аграрном буџету 15,5 милиона марака биће издвојено за системске мјере, док је преосталих 56,5 милиона намијењено за капиталне инвестиције.