Да ли је рад Рудника и Термоелектране Гацко угрожен због лошег квалитета угља? (ВИДЕО)
Количине квалитетног угља у гатачком рудокопу исцрпљене су у претходне четири деценије, због чега рудари данас копају онај лошијег квалитета.
Ријеч је о тзв.повлатној зони, оптерећеној прослојцима глине и лапорца. Успију да обезбиједе максимално потребе за два дана.
- Притисак на људе који раде овдје је огроман, Рудник је најтежа карика, када је потребно обезбиједити осам хиљада тона угља лошег квалитета - рекао је Сретен Беатовић, руководилац производње, Рудника Гацко.
Иако је првобитно пројектовани животни вијек Термоелектране истекао, из руководства предузећа стиже одричан одговор - радни вијек, уз модернизацију и улагања, може бити продужен.
Блок не смије стати, а разлога је више.
- Из угла енергетске стабилности, то је објекат који не би смио никако бити затворен, Република Српске није спремна за зелену агенду, нисам против зелене енергије - навео је Максим Скоко, в.д. директора ЗП Рудник и Термоелектрана Гацко.
- Могу да кажем да ће тржиште неко ко ће одредити животни вијек, намеће се декарбонизација, процјене су да ће наредних 5, 10, 15 година та цијена пасти испод производне цијене у Тетмоелектрани - додао је Иван Копривица, извршни директор за техничке послове Електропривреда Републике Српске, Требиње.
Тренутна експлоатација захтијева већи број људства и транспортне механизације.
Да би смањили трошкове и вријеме, рудари морају да измјесте тракасти транспортер угља до главног копа. Посљедице угља лошег квалитета осјећају и у Термоелектрани.
- Основна посљедица лошег квалитета угља је ниска производња електричне енергије, лош квалитет повлачи велике количине пепела, прошле године имали смо велике проблеме - упозорио је Саша Николић, руководилац РЈ Термоелектрана, Гацко.
Да би смањили употребу великих количина мазута за сагоријевање угља, у плану је инсталирање јединствене опреме за пречишћавање угља. Пројекат су подржали Електропривреда и Министарство.
- Матично предузеће преузело је обавезу, кредитираће тај пројекат који ће се за три до четири године исплатити, у односу колико сада новца издвајамо за мазут и колико губимо на снази - појаснио је Копривица.
За то вријеме, треба ријешити проблем улазних трошкова за производњу киловатчаса термо енеегије и ускладити процес декарбонизације с европским директивама.