Општина Дрвар покренула акцију обнове Споменика палим борцама и жртвама фашистичког терора
Општина се ангажовала на прикљупљању документације и архивске грађе потребне за реконструкцију овог споменика, те су ступили у контакт са Маром Коцковићем, сином кипара Маријана Коцковића по чијем пројекту је био урађен Споменик палим борцима и жртвама терора.
- Он је дао сагласност да се ауторско дјело његовог оца користи без накнаде, за шта смо му искрено захвални. Хвала и свим удружењима антифашиста и представницима СУБНОР-а из БиХ и региона који су нам пружили подршку и помоћ у реализацији ове идеје - навели су из општине Дрвар.
У наредном периоду, по добијању сагласности надлежних институција, општина Дрвар кренуће у реализацију овог пројекта и враћања Дрвару симбола антифашистичке борбе и побједе народа дрварског краја над највећим злом 20. вијека.
У околини Дрвара је 27. јула 1941. године почела оружана борба против фашистичких окупатора и државних издајника, чиме је и почео устанак на територији данашње БиХ.
Првог дана устанка у Дрвару живот је дало 14 устаника. Устанак се из Дрвара проширио на сусједне територије.
Током Другог свјетског рата Дрвар је био слободан 1.000 дана више од било којег другог града у окупираној Европи.
Дрвар је током рата три пута био сједиште ослобођене територије. Посљедњи пут од јануара до 25. маја 1944. године, када су ту боравили маршал Јосип Броз Тито, Врховни штаб, Национални комитет ослобођења, Централни комитет Комунистичке партије Југославије и редакција Тањуга.
У то вријеме, Нијемци су испланирали ваздушни десант на Дрвар, акцију под кодним називом "Коњићев скок", који је био неуспјешан - нису успјели да дођу до Врховног штаба и Тита.
Тога дана, 365 Дрварчана дало је живот за слободу. Нацисти су крвнички убијали жене и дјецу, палили породице. Због свог херојства током десанта, град је 1974. године одликован Орденом народног хероја.
Народ Дрвара и околине дао је током рата 7.072 борца, од којих 2.056 жена.