Веритас: Нико није одговарао за голготу купрешких Срба
"Веритас" је навео и да су хрватске јединице, састављене од ЗНГ, ХОС-а, ХВО-а, 3. априла 1992. године напале српска села на купрешкој висоравни, а гдје са српске стране није ни било организоване одбране.
- Бројчано надмоћнији, боље наоружани и са искуством из рата у Хрватској, до 6. априла заузели су сва српска села, укључујући општински центар градића Купрес - подсјетили су из "Веритаса".
У саопштењу се додаје да је за неколико дана хрватска војска убила 54 српска цивила и територијалца, а да је око 150 одвела у логоре по западној Херцеговини и Хрватској, у којима су прошли праву голготу.
"Веритас" је навео да су Хрвати 6. априла у ресторану фирме "Квалитет" у Купресу сакупили 60-ак територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића.
Наредног јутра, око 4.00 часа, полуголе, по снијегу и хладноћи, тјерали су их пјешице према 23 километра удаљеној Шујици и на том путу из ватреног оружја ликвидирали Жарка Живанића.
Од Шуице су их истог дана камионом превезли до Сплита и успут их физички и психички жестоко малтретирали.
У Сплиту су их заточили у злогласну Лору, а са њима је био и Петар Спремо, који је неколико дана касније преминуо.
У Лори су наставили да их муче спајањем на индукторску струју пољског телефона, "самоударањем" главом у зид, међусобним ударањем заробљеника...
Након шест дана у Лори, камионима су их довезли у Задар, гдје су их раздвојили у двије групе, уз поновљени третман из Лоре.
- Након два дана у Задру, поново их товаре у камионе, с тим да су издвојили браћу Љупка и Ратка Милића, Спасоја Канлића, Славка Драгољевића, Душана Никића, Мирка Чивчића, Душана Милишића и Јову Марића. Остале довозе у Еминово Село код Дувна, гдје су поново доживљавали малтретирања и иживљавања, одакле су их након два дана одвезли у Вргорац - навео је "Веритас".
У саопштењу се истиче да су ту издвојили браћу Драгана и Миливоја Машића, браћу Радована и Марка Машића, Ратка Лугоњу, Ђоку Марића, те Николу и Душана Дувњака.
- У Вргорцу малтретирања као и на претходним локацијама. Од батина у ћелији умире Миле Спремо звани Мигац, којег су логораши морали покопати у оближњем каменолому - наводи се у саопштењу и додаје да их, након шест дана проведених у Вргорцу, одвозе у Љубушки, гдје остају још двадесетак дана.
Из "Веритаса" су напоменули да су они размијењени 14. маја 1992. године у Житнићу код Дрниша.
На носилима је размијењен и Стојан Зубић, који је трећи дан по размјени од задобијених повреда умро у книнској болници.
Купрешки свештеник Зоран Перковић, који је заробљен са осталим Купрешацима и један од најжешће малтретираних, размијењен је на истом мјесту девет дана раније, а на размјену је дошао са осам сломљених ребара.
Посмртни остаци двојице Спрема предати су српској страни у новембру 1993. године.
- Од шеснаесторице издвојених у Задру и Еминову Селу, до данас нема ни трага ни гласа - нагласили су из "Веритаса".
За описану голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од стотину учесника у њиховом страдању, још нико није процесуиран.
Од око 5.000 Срба по попису из 1991. године, на Купрешкој висоравни сада живи њих 500 до 600, истичу из "Веритаса".