На Космету их је 250; САД упозоравају на џихадисте

Повратак бивших ратника ИСИС на Космет, према ријечима Штунија, представља највећи безбједносни ризик у региону, пошто власти у Приштини немају ни капацитет ни политичку вољу да их санкционишу и касније ресоцијализују. Пријетњу не представљају само мушкарци, већ и жене које су индоктриниране и обучене за терористичке акције.

- Територија Космета највише је погођена бројем повратника са ратишта у Сирији и Ираку. Од 460 бивших бораца ИСИС, колико их се вратило у земље западног Балкана, чак 250 се налази на Косову и Метохији. Приштини недостају финансије и стручност како би их држали под контролом и због тога су они јасна безбједносна пријетња. Фокус не би требало да буде само на борцима са страних ратишта, већ и на женама које су такође индоктриниране током боравка у зонама конфликата. Осим тога, велики проблем су и дјеца џихадиста која немају потребну рехабилитацију, стручну помоћ, не иду у школу и с њима би у будућности и те како могло да буде проблема - каже Штуни.

Према његовим ријечима, проблем екстремиста-повратника никако не би требало олако схватити.

- Није искључено да су постојала финансијска искушења за њихов одлазак на ратишта, али то нису обични плаћеници. Говоримо о људима који верују у идеологију и спремни су да дају свој живот и жртвују се за ту идеологију. То би требало да нас натјера да схватимо да то није нешто што ће само од себе нестати, то је гангрена која је већ увелико пријети балканском друштву - упозорава Штуни и подвлачи да је ријеч о идеологији која је преживјела многе бомбашке нападе, много ратова, затвора и логора. Он сматра да је помоћ ЕУ једини излаз из тренутне ситуације.

- Проблем на Балкану не треба посматрати изоловано и Европска унија би ту помоћ требало да схвати, не као некакав уступак Балкану, већ као борбу за повећање нивоа безбједности у Европи - навео је Штуни.

Политички аналитичар Душан Јањић истиче за Блиц да су локална друштва у региону јако слаба да процесуирају и ресоцијализују повратника са ратишта у иностранству.

- Када то кажем, мислим на проблем који Албанија, БиХ и Космет имају са повратком џихадиста. Прије неколико година осујећен је напад на Високе Дечане који су планирали управо бивши борци ИСИС-а. То довољно говори какву опасност они представљају. Пошто локалне власти немају капацитет да процесуирају и ресоцијализују повратнике са ратишта у иностранству, потребна им је помоћ међународних снага у обавјештајном и сваком другом погледу - сматра Јањић.

Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић тврди да САД и Велика Британија не схватају да, ако су побиједили ИСИС, нису поразили идеологију џихадиста.

- Чак 100.000 војника ИСИС-а је нестало са радара, а многи од њих се у Европи представљају и третирају као мигранти. Однос Косова и БиХ према њима је више покровитељски него што их процесуирају и брину о њиховој каснијој ресоцијализацији. Ни у БиХ ни на Космету нема политичке ни било које друге воље да се то уради, већ се тај проблем скрива - објашњава Галијашевић. Упозорава да је ситуација у региону све алармантнија.

- Постајемо база џихадиста за будуће ударе у Европи. Њихова мета пре свих је Европска унија, а Западни Балкан је рањив сам по себи. Да бисмо овај проблем предупредили потребне су нам строже процедуре према мигрантима јер многи џихадисти долазе у регион под лажним идентитетом - закључује Галијашевић. нбезбедносни стручњак Адријан Штуни, а преноси Глас Америке.

Да би повратници из Ирака и Сирије могли да представљају потенцијалну безбједносну пријетњу за Европу и овај регион показује и извјештај Европске полицијске агенције (Еуропол) објављен прије два мјесеца.

Западни Балкан се, према тим подацима, сматра транзитном рутом за повратнике са сиријског и ирачког ратишта, а Еуропол је посебно забринут због повратка жена и дејце који су у претходном периоду били индоктринирани и који су прошли обуку на територијама које су некада биле под контролом Исламске државе. Еуропол наводи да су земље Западног Балкана извијестиле да "радикализоване заједнице, од којих су неке састављене и од повратника из зона сукоба у Сирији и Ираку", постоје као "џихадистичке заједнице" у Црној Гори, а наводи се и случај држављанина Србије осуђеног у Аустрији за тероризам, те повратак неколико жена и дјеце, али и једног мушкарца, држављанина БиХ из Сирије.

Иначе, у земљама чланицама Европске уније спријечено је, извршено или је покушано 129 терористичких напада, наводи се у Еурополовом извештају. Ухапшено је укупно 1.056 осумњичених, од којих највише у Француској (310), Уједињеном Краљевству (273, од којих 148 у Сјеверној Ирској повезаних са сепаратизмом), Белгији (166), те Њемачкој (59), Италији (56) и Шпанији (52).

Професор на Факултету безбедности Зоран Драгишић истиче да је проблем повратка џихадиста на Балкан веома стар, а да грађани Србије не би требало да брину.

- Наша предност је што полицијске и безбједносне службе знају у главу сваког џихадисту. Ми имамо тек неколико десетина тих ратника који се боре на Блиском истоку. Највећи проблем са џихадистима имају БиХ због својих унутрашњих трвења и Косово, којем је неопходна већа међународна подршка - каже Драгишић.