Зобеница: Вријеме је за одговорне лидере који знају да носе терет тренутка
Зобеница је истакао да је вријеме је за одговорне лидере који знају да носе терет тренутка и разумију да се држава не води емоцијама, већ знањем, а те подршка предсједнику Србије Александру Вучићу у овом тренутку значи подршку стабилности, континуитету и функционалности.
Ауторски текст преносимо у цијелости:
У тренутку када су поједине политичке групације покушале да блокадама, уценама и деструктивним притиском дестабилизују институције, председник Републике Србије Александар Вучић није посегнуо за брзоплетим реакцијама, нити је одговорио истом мером.
Уместо тога, повукао је државнички, смирен и дубоко промишљен потез који јасно показује да Србија има капацитета да остане стабилна, организована и отпорна – и у најтежим моментима.
Његов одговор на хаос био је лекција, али и порука: Србија више никада неће бити талац ничијих политичких амбиција.
У временима када многи мисле да је политичка моћ у гласној мањини, Вучић је показао да је права моћ у снази институција.
Његова одлука да одговори смирено, да не подлеже популизму и да очува законитост – чак и када је било лакше повлађивати гласу улице – представља једну од најважнијих порука политичкој елити, опозицији и целокупној јавности: држава је озбиљна ствар.
Одлука да професор др Ђуро Мацут буде предложен за мандатара нове Владе није само персонални избор. Она симболизује концепт: да се Србија окреће меритократији, да се даје предност знању, континуитету и одговорности.
Мацут као универзитетски професор и институционални човек јесте сигнал да Србија иде у правцу владе разума, а не владе рефлекса. То је порука инвеститорима, али и грађанима, да држава планира дугорочно.
У економском смислу, блокаде и покушаји дестабилизације изазвали су застоје у пословним процесима, повукли тржиште уназад и послали негативну поруку спољном капиталу. Међутим, захваљујући јасноћи Вучићевог одговора, штета није постала криза.
Уместо да тоне у неизвесност, Србија наставља да расте, уз најаву нових страних инвестиција, снажан динамичан буџет и очување макроекономске стабилности. То не би било могуће без постојања једног јаког и јасног центра одлучивања – председника који зна тежину сваке одлуке.
Вучићев одговор на хаос је лекција јер одбацује логику дневне политике. Он показује да лидер мора да зна када да ћути, када да говори и када да делује. Није одговарао на провокације. Није подизао тон. Уместо тога, уздигао је институције.
За политичку сцену Србије то је сигнал да време површне политике пролази. Време је за одговорне лидере који знају да носе терет тренутка и који разумеју да се држава не води емоцијама, већ знањем, стрпљењем и јасноћом.
Подржати Вучића у овом тренутку значи подржати стабилност, континуитет и функционалност. То није питање политичке преференције, већ државне свести. Србија је данас земља која зна шта хоће, јер има вођство које зна како то да постигне.
Зато данас свесно и одговорно изражавам подршку политичком курсу председника Вучића. То је подршка Србији – уређеној, стабилној, озбиљној и сувереној.