Избјеглице из Хрватске протестовале у Сарајеву

Протесту је присуствовало око 150 чланова Удружења радника и инвалида рада из Хрватске са држављанством БиХ и Удружења отпуштених радника из Хрватске „Угор“. Предсједник Удружења радника Никола Пузигаћа рекао је да УНХЦР, ЕУ и друге организације УН нису ништа урадиле на рјешавању њихових права, те да је невјероватно да Хрватска може ући у ЕУ, а да им је ускратила да регулишу своје стамбено питање, права из радних односа, права везана за приватизацију. Он је рекао да ће свим међународним институцијама те многим предсједницима држава у свијету бити упућена писма са потписима и доказима 3 216 чланова овог удружења којима су ускраћена та права и који су сву имовину оставили у Хрватској. Жељко Бубић, адвокат многих српских породица које живе у Републици Српској а не могу да врате имовину у Хрватској, рекао је да има негативна искуства која се огледају у томе да судови у Српској поништавају уговоре о замјени имовине и тако им онемогућавају да врате имовину у Хрватској. „Срби у Српској остају без своје имовине и у Републици Српској и у Хрватској, што је заиста велики и озбиљан проблем, а индикативно је да власти у Сарајеву ништа не предузимају да би се овај проблем покушао ријешити билатералним уговором са Хрватском“, истакао је Бубић. Предсједник Управног одбора Удружења „Угор“ из Јелаха Рамиз Мерван рекао је да они само траже она права која су им припадала у периоду док су живјели у Хрватској, односно да Хрватска поштује законе који су важили почетком 90-их година прошлог вијека. „Ми имамо милион година радног стажа у Хрватској, исто толико издвајања у све могуће хрватске фондове - за школовање кадрова, путеве, инфраструктуру, а када смо истјерани, истјерани смо као највећи цивилизацијски отпад“, изјавио је Мерван новинарима. Према његовим ријечима, избјегла лица из Хрватске су и по 30 година радила у тој земљи, велики број њих је тамо изгубио и здравље, а сада Хрватска избјегава све своје обавезе према овој категорији становништва. Мерван је рекао да су власти у БиХ до сада издвојиле само по 100.000 КМ за ова два удружења да би се могли водити судски спорови пред правосуђем Хрватске, додавши да су избјеглице из Хрватске једина групација грађана у БиХ која нема бесплатну правну помоћ. Он је додао да Удружење има податке о више стотина покренутих радних спорова пред правосуђем Хрватске, али да ни један није ријешен у корист радника, додавши да су неки спорови окончани, али када су фирме угашене. Шеф правног одјељања УНХЦР-а у БиХ Скот Пол рекао је да је ова међународна организација упозната о проблемима људи избјеглих из Хрватске, којих, како је рекао има око 7000, али их тешко рјешава, додајући да те проблеме може да ријеши само Влада Хрватске. Пол је истакао да је упознат о проблемом људи из Хрватске којима су поништени уговори о замјени имовине и који су остали без ичега и у Републици Српској и у Хрватској, али да УНХЦР није тај који то може ријешити, додавши да постоји билатерално питање између БиХ и Хрватске које би га морале ријешити. Он је рекао да ова међународна организација тренутно помаже овој популацији да се врате у Хрватску и да остваре своја права тамо, пружајући помоћ у транспорту ствари и регулисању царина, те бесплатне правне помоћи, како у БиХ, тако и у Хрватској, како би што лакше остварили своја права. „Пружамо им и индивидуалне грантове, односно када се врате у Хрватску да ријеше своје административне проблеме. За оне људе који не могу да се врате, пружамо малу помоћ – за бављење пољопривредом, те бесплатну правну помоћ да постану држављани БиХ и да остварују сва та права“, рекао је Пол. Према његовим ријечима, УНХЦР ради и на пројекту стамбеног збрињавања породица из Хрватске, према ком би око 600 најугроженијих и оних који су изгубили станарска права у Хрватској тај проблем могао да ријеши у БиХ.