latinica  ћирилица
29/04/2025 |  10:15 ⇒ 11:02 | Аутор: РТРС

Ноћ културе у Стокхолму - први пут приказан филм о српском страдању "Свједок" (ФОТО)

У Стокхолму се већ 15 година одржава Стокхолмска Ноћ културе, гдје сви актери културе - и мали и велики, и институције и организације, али и приватна позоришта и групе, музичари, сликари и сви активни културни радници - отварају своја врата за дружење с публиком.
Филм "Свједок" приказан у Стокхолму -
Филм "Свједок" приказан у Стокхолму

Тако је и ове године, 26. априла од 18.00 до 24.00 часова, по десети пут учесник Ноћи М.А.М.М.А. продукција из Стокхолма, одговорна за организацију Фестивала новог филма с Балкана (Balkan New Film Festival - БаНеФФ), заједно са Јустин позоришном продукцијом и у сарадњи са Савезом Срба Шведске.

Први пут су се врата Савеза Срба отворила јавности  ш- ведској и стокхолмској публици — да слободно уђу и виде чиме се бави Савез, који постоји више од 50 година, и како ти локали изгледају у центру Стокхолма.

Пошто БаНеФФ (Фестивал новог филма с Балкана) постоји 14 година, за Ноћ културе 2025. у Савезу Срба представљени су најљепши филмови који би могли да освијетле постојање Срба на Сјеверу Европе.

Фото: РТРС

Након филма Ратница, приказан је један много тежи и захтјевнији филм, аутора Дениса Бојића, Свједок. Директорка БаНеФФ фестивала Јелена Мила назвала је овај филм епским документарним записом јер филм заиста траје 3 сата, док митски дио страдања једног народа лежи управо у истини — факторграфији проф. др Зорана Станковића.

По њеним ријечима, Свједок није обичан документарни филм; он је рађен према правилима филмова који се озбиљно баве истребљењима народа (холокаустом), јер говори о човјеку који је свој живот и научни рад посветио форензици, истраживању трагова злочина и архивирању нађених тијела, који су необорива фактографија приликом научних истраживања и тумачења ратних злочина — обима, узрока и начина, па и посљедица.

У свом осврту на филм Јелена Мила наводи да, док су се свјетски медији окомили на ад хок осуђивање Срба претходних деценија, пратећи агенду велесила које су спроводиле своје политичке циљеве на Балкану, остављајући право Србима само да констатују своја злодјела, процесуирајући вође озлоглашених без права жалбе или оповргавања дјелимичних истина и неистина, Денис Бојић храбро залази у ткиво које посједује "Архивску грозницу", познато дјело филозофа Жака Дериде (Archive Fever).

У том дјелу Дерида доказује да истина посједује неумољиву силу, попут грознице, и да мора изаћи на површину, колико год је архивирали као заборављену, коју је прошлост прогутала. Заправо, ИСТИНА васкрсава; никада не припада прошлости — истина је увијек жива садашњост и као таква неуништива и незаустављиво излази на површину.

Додатно Мила наводи да послије скоро 30 и више година, излази на површину дјело Дениса Бојића које је понајмање лагодан документарни филм за неко филмско уживање. Напротив, филм нуди бруталне чињенице: мучења, нестанке, налажења најближих са разбијеним лобањама, одсјеченим гениталијама које су завршиле у устима убијених, уз бескрајну тугу и чекање најмилијих да могу тијела својих у Богу уснулих најдражих да спусте у земљу.

Сцене су толико потресне да у њима дијалога нема; има само унутрашњих вапаја и нарицања, прије свега мајки, да нађу и сахране своје, ако их икада нађу.

Управо у тим годинама с краја прошлог вијека, потпуног метежа на Балкану - економског, политичког, социјалног и правног - једноставно је све урађено да те истине остану склоњене и непознате, иако такве без свједока.

Филм Свједок преко проф. др Зорана Станковића, а прије свега спретног редитеља, успијева да постане не само запис с образовним карактером - како и зашто се страдало, што је непознаница и за саме Србе јер свеобухватан приказ тог страдања још није урађен — већ и научно вриједна архивска грађа преко конкретних људи, мјеста, времена, начина, установљених историјских слиједова и података о том страдању.

Дакле, епски запис који је мање водио рачуна о анимацији публике, а више о јасном вођењу гледаоца кроз подземне ходнике незнања о овим злочинима.

Публика, бројна ипак за поноћне пројекције, остала је спремна да се суочи с реалношћу која, иако иза нас, историјски може да вреба апсолутно свачију будућност на земљи. Неки народи су томе били изложенији, и то јасно Денис даје гледаоцу до знања, повезујући догађаје од прије три деценије са историјом Срба, спајајући их са садашњошћу кроз интервјуе савременика којима се историја недокучиво понавља. То је заправо коб која ствара највећу нелагодност приликом гледања и преноси се на гледаоце, ма које националности или поднебља били.

Послије филма представио се публици и сам редитељ Денис Бојић у онлајн разговору. Иако касно пред поноћ, публика је живо разговарала са аутором, док су млади људи у публици, без питања, само констатовали: како је могуће да нико ништа не зна о овоме — ни сами Срби, а још мање Швеђани — и како је могуће да је политичка и правна јавност планете одбацивала или пренебрегавала рад и фактографију, податке које је проф.

Станковић износио, не у одбрану Срба, већ у одбрану истине о догађајима и мучним страдањима, пред Хашким трибуналом?

Историјско-документарни филм "Свједок" реализован је у копродукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

На филму "Свједок" радили су: сценарио и режија Денис Бојић, директор фотографије Дејан Рачић, монтажер Огњен Богдановић, главни сниматељ Љубомир Тешинић, сниматељ Саша Врућинић, сниматељи задње сцене Александар Зорић, Синиша Стојић, асистент снимања Милорад Рајлић, дрон оператери Љубомир Тешинић, Дејан Рачић, Бранислав Плавшић, Горан Лазић, Данило Цимбаљевић, Драган Глишовић, Србољуб Стојановић, сниматељи тона Жељко Каламанда, Срђан Радаковић, Александар Влајић, Душко Јовановић, дизајнер тона Владимир Владетић, графички дизајн Борис Билић, Огњен Богдановић, возачи Миро Марковић, Саша Поповић, композитор Давид Мастикоса, промоција Маргарета Златунић, линијски продуцент филма Филип Млађеновић.