Обиљежене 33 године од формирања Прве шиповачке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је Срни да је бригада у току Одбрамбено-отаџбинског рата дала несебичан допринос за одбрану Српске.
- Ово је прилика да се сјетимо наше погинуле браће, те да пред спомеником прислужимо свијеће и да се помолимо Богу за њихове душе, да евоцирамо успомене на Одбрамбено-отаџбински рат. Док се будемо сјећали наше погинуле браће дотле ће они да живе, да живи слобода и Република Српска, за чије стварање су они најзаслужнији - поручио је Остојић.
Према његовим ријечима, ово је историјски час гдје се треба сјећати свега оног што је српски народ жртвовао за слободу, а онда и стварања Републике Српске као најзначајнијег успјеха српског народа на просторима са лијеве обале Дрине.
Он је додао да треба бити јединствен и имати један циљ, а то је одбранити и сачувати Републику Српску.
Први начелник штаба Прве шиповачке бригаде Милорад Ћирко рекао је да је на овим просторима најзначајнију улогу одиграла 30. Пјешадијска дивизија која је на овим просторима формирала и остале бригаде, а да су поред Прве Шиповачке бригаде, формиране и 19. Србобранска, 11. Мркоњићка, 17. Кључка, Пета гламочка и Седма купрешка бригада, чиме је простор српске крајине у војничком смислу био покривен.
Ћирко је истакао да је ратни пут бригаде био веома значајан, а да је главна улога такве војничке покривености била да се спријечи да се не деси оно што се десило на овим просторима 1941. године, поготову у Шипову, гдје је од 1941. до 1945. у Другом свјетском рату страдало 3.850 људи, жена и дјеце.
Пуковник Мирко Матић, начелниик безбједности 30. Дивизије нагласио је да је народ Шипова имао огромна страдања у Другом сјетском рату, и дубоко свјесни те опасности која се спремала 1991, већ крајем те године политичко руководство и команда 30. Дивизије формирали су мање јединице које су биле гарант безбједности становништва, имовине и, како је рекао, супротстављања насилном успостављању суверене независне БиХ, како су то тада хтјели тадашњи муслимани и дијелом хрвати.
- Након напада на Купрес, и његовог ефикасног ослобађања, постало је потпуно јасно, да се права Срба могу заштитити само оружаном борбом и формирањем ратних јединица, па је овдје у Шипову 26. априла 1992. године формирана Прва бригада - навео је Матић.
Начелник општине Шипово Милан Ковач истакао је да је Прва шиповачка бригада прошла тежак ратни пут стварајући Републику Српску, а обиљежавањем данашњег дана чува се успомена на све оне који су дали животе и дијелове тијела за слободу.
- Времена су таква да морамо истрајати у сјећању и обиљежавању важних датума, јер су данашња времена она која подсјећају на вријеме из 1992. године што тражи још више наше пажње и активност око сјећања и давања помена погинулим борцима Војске Републике Српске - нагласио је Ковач.
Предсједник Борачке организације Шипово Мирко Шкањак рекао је да је бригада током рата бројала од 1.500 до 2.000 бораца, те да је у борбама теже и лакше рањено 320 бораца, а да је за отаџбину Републику Српску погинуло 125 бораца ове бригаде.
Код централног споменика погинулим борцима у Шипову вијенце су положиле делегације Борачке организације Републике Српске и Борачке организације Шипово, 30. Пјешадијске дивизије, Прве шиповачке пјешадијске бригаде, општине Шипово, Полицијске станице.
Вијенце су положиле и делегације општинске Борачке организације Купрес-српски, као и борачких организација Језеро и Рибник, те представници Удружења 26. март.
Обиљежавање догађаја организовао је Организациони одбор Прве шиповачке бригаде у сарадњи са Борачком организацијом Шипово и општином Шипово.