Недостатак сезонских радника све израженији, како у региону, тако и код нас (ВИДЕО)
Недостатак радника све је израженији и код нас, и у земљама региона, па је већ почела потрага за сезонцима који ће радити у туризму.
Посредују све бројније агенције, али и послодавци који директно проналазе потребне раднике.
Ових дана организују се презентације за запошљавање конобара, кувара, и помоћних радника на хрватском приморју.
Срећко Зекић већ неколико година сезонски ради као конобар. Овог љета планира да се запосли у Хрватској јер су плате веће него на црногорском приморју.
- Радио сам у Црној Гори, исто сезону. По струци сам саобраћајац, али овим се бавим осам година, и то желим да радим, значи угоститељство - навео је Зекић.
На презентација понуде послодаваца у туризму пронашли смо и раднике који годинама раде сезонске послове на хрватском приморју.
- Радим на одржавању зеленила око хотела око пансиона, на кошењу траве, копање и тако то - каже Сенахид Нухановић.
Хотелијерима су најпотребнији квалификовани конобари и кувари, али запошљавају и друге раднике. Обезбјеђују им радне дозволе, стан и храну, а плате су двоструко веће него код нас.
- Оквирно значи од 1.000 евра навише, за квалификоване конобаре и кухаре то зна бити и знатно више. Лани смо имали преко 600 радника из БиХ, заиста смо задовољни - истакла је Ивана Халанберг, хотелијер из Хрватске.
Велика је мобилност радно способног становништва које се све лакше запошљава у земљама Европске уније, али то не угрожава наше послодавце, кажу из Завода за запошљавање.
Филијале у Бијељини тражи посао за 44 квалификована кувара и 32 конобара. Ипак, многи су на евиденцији завода само да би остварили нека права, док угоститељима већ годинама недостају радници.
То је посебно изражено љети.
Нове раднике регрутују и организовањем практичне наставе за ученике.
- Из сваке те генерације издвоји се по пар квалитетних ученика који су заиста заинтерсовани да се баве тим занимањем, ми имамо позитивно искуство да смо чак једну ученицу запослили послије одрађене праксе, али са друге стране већина њих, завршавају ту школу само да би им то била виза за даље - напоменула је Бојана Ковачић, менаџмент хотела у Бијељини.
Страни послодавци најчешће избјегавају Завод за запошљавање. Незаобилазни су када се код нас запошљавају страни радници, којима су потребне радне дозволе.
- Прошле године је отприлике око 3.000 људи је ушло у БиХ, то је већ трећа година да људи долазе из тих земаља, код нас примарно Бангладеш и Непал. У Бијељини има Индијаца и Непалаца. Од полуквалификованих до квалификованих, грађевина, електричари, зидари, вариоци - истакао је Кристијан Радовић, власник агенције за запошљавање страних радника.
Највише је радника из Азије запослених у грађевинским предузећима, а један од услова за њихов долазак је да имају дефицитарна занимања каква је већина заната у области грађевинарства.