Савић: Недвосмислена подршка Савјета безбједности УН дијалогу и консензусу, а не наметању
- Савјет безбједности УН је својим ставом потцртао да је прошло вријеме волунтаристичког међународног интервенционизма у корист насилне унитаризације БиХ и констатовали су стање о којем српски представници говоре годинама - рекао је Савић.
Он је нагласио да у заједничкој изјави чланова Савјета безбједности УН нико није издвојен, да није "нацртана мета на чело" Републици Српској и њеном руководству, док Кристијан Шмит као да не постоји, што и јесте тачно јер га ово тијело није никада ни именовало.
Савић је констатовао да је БиХ могућа само у оквирима који су договорени у Дејтону, те да се нада да ће бити минимум здравог разума у Сарајеву да коначно схвате послату поруку и да започну дијалог о будућности БиХ.
- У супротном неће имати о чему да преговарају јер ће се држава мирно дезинтегрисати - поручио је Сави за Срну.
Он је констатовао да су бошњачким политичарима у Сарајеву годинама давали лажну наду да ће добити цијелу државу на управљање, да су људи који данас више нису политички релевантни довели бошњачке политичаре у позицију у којој су сад.
- Прве поруке које смо добили из Сарајева говоре да се они и даље налазе у дуплом очајању. Прво, што су се довели у позицију у којој су сада, а друго што не прихватају да схвате реалност - навео је Савић.
Он је додао да су политичари у Сарајеву годинама размажени од међународне заједнице, да су увјеравани да могу чаробним штапићем да добију цијелу државу и да им се Срби и Хрвати политички потчине.
- Мораће да дођу до болног отријежњења које ће, нажалост, бити тешко прихваћено у њиховој јавности - закључио је Савић.
Чланови Савјета безбједности УН позвали су политичке представнике два ентитета у БиХ и три конститутивна народа и остале да поштују одредбе Дејтонског мировног споразума и Устава, те да се укључе у искрен, отворен и конструктиван дијалог с циљем очувања јединства и политичке стабилности земље.
У заједничкој изјави, чланице Савјета безбједности УН указале су на потребу рјешавање спорова консензусом и избјегавања конфронтација с циљем очувања мира и стабилности.