Митровић: Вријеме да политичко Сарајево спали илузије и окрене се унутрашњем договору
Митровић је нагласио да је јавна тајна у Сарајеву, али и у цијелој БиХ, како је дошло до политичког прогона суђењем предсједнику Републике Српске Милораду Додику.
- Погледајте у архивама - стотине одлука бх. судова се не спроводи иако је, према кривичним законима, неспровођење судских одлука кривично дјело - нема ниједне оптужнице за то. Али, има за кривично дјело - неспровођење одлуке Кристијана Шмита - истакао је Митровић.
Он је нагласио да је оптужницу против предсједника Републике Српске, вануставно Тужилаштво БиХ подигло под притиском Марфија.
Устав БиХ, подсјетио је Митровић, ниједном одредбом није утврдио надлежност БиХ за правосуђе, па зато није ни предвидио постојање "тужилаштва и суда БиХ".
Према његовим ријечима, ове вануставне институције БиХ су криминалне креације Волфганга Петрича који је у децембру 2000. године одлуком наметнуо "закон о суду БиХ" и Педи Ешдауна који је 2002. такође одлуком наметнуо "закон о тужилаштву БиХ".
Митровић је навео да УН имају 193 чланице, међу којима је и БиХ, које имају своје уставе и законе које доносе њихови парламенти, а нико нема право да им "намеће" законе, поготово неки странац.
- Да би се нивоу БиХ додала надлежност за правосуђе потребно је промијенити Устав БиХ, што никада није урађено. Потребу да се вануставно правосуђе макар накнадно "угура" у Устав БиХ, наводи и професор уставног права Касим Трнка, члан бошњачке делегације у Дејтону, који је у свом раду "Специфичности уставног уређења БиХ" написао шта би требало урадити у уставним промјенама, које нису прошле у два покушаја - априлском и бутмирском пакету - навео је Митровић у ауторском тексту за Глас Српске.
Митровић је указао на Трнкине наводе да би требало извршити "неопходну конституционализацију поустављење већ постигнутих реформи у области система одбране, правосудног система, система опорезивања, обавјештајно-сигурносних служби и других важнијих питања која су, умјесто Уставом, уређена законима".
- Значи нису уставне, бројне отете и пренесене надлежности и институције на нивоу БиХ настале без уставног основа, а онда политичко Сарајево, западни амбасадори, западне земље и други, кажу да Република Српска, Милорад Додик, Ненад Стевандић и народни посланици, Радован Вишковић и министри Владе Републике Српске, руше уставни поредак доношењем закона из надлежности утврђене Уставом Републике Српске усклађеног са Уставом БиХ - нагласио је Митровић.
Митровић је истакао да сада покушавају оно што им није успјело изазивањем грађанског рата у БиХ - поробити и подјармити Србе и Републику Српску, понизити, оптужити, осудити, расписати потјернице као да су они, а не исламски терористи из босанског рата по цијелом свијету подметали бомбе, рушили њујоршке куле, ритуално одсијецали главе.
- И порука Србима "Ево, видите шта ми можемо да вам урадимо - да оптужимо и осудимо са вануставним правосуђем, сада не више као инструментом кажњавања, већ оружјем уништења Републике Српске као међународно признатог државотворног ентитета БиХ" - нагласио је Митровић.
Митровић наводи да је њихова порука да могу бошњачким гласовима да изаберу и српског и хрватског члана Предсједништва БиХ, Младена Иванића и Жељка Комшића, да за министре из Републике Српске изаберу Мирка Шаровића, Игора Црнатка, Драгана Мектића, ускоро и Небојшу Вукановића, Бранислава Бореновића, као изборне губитнике, могу шта год хоћемо, те да Срби који 11 пута узастопно гласају и подржавају Милорада Додика, СНСД и коалицију српских странака, не могу то спријечити.
- И не смијете се бунити, јер ће "тужилаштво и суд БиХ" то прогласити за рушење уставног поретка, а Уставни суд БиХ ће хитно телефонски донијети привремену мјеру којом забрањује примјену закона Републике Српске. Који Уставни суд? Је ли то онај Уставни суд БиХ који по Уставу БиХ мора имати девет чланова, у коме судије могу бити само до навршене 70. године живота, чије три стране судије бира предсједник Европског суда за људска права након консултације са Предсједништвом БиХ? - навео је Митровић.
Стање у Уставном суду БиХ, навео је Миторвић, такво је да има само седам судија, без двоје судије из Републике Српске, а предсједава судија Сеада Палаврић, која је 10. новембра 2024. године напунила 70 година.
- Осим ње, ту је и троје страних судија које је изабрао предсједник Европског суда, иако претходно није обавио консултације са Предсједништвом БиХ, јер његов приједлог није никада био на дневном реду сједнице Предсједништва БиХ - напоменуо је Митровић.
Митровић је нагласио да правно и непобитно Уставни суд БиХ сада има само троје судија са уставним мандатом, а судије Мирсад Ћеман, Валерија Галић и Марин Вукоје нису Уставни суд БиХ.
- Зато су на снази закони које је донијела Народна скупштина Републике Српске о забрани дјеловања вануставног тужилаштва и суда БиХ, Високог судског и тужилачког савјета БиХ и Сипе, јер нема никакве привремене мјере Уставног суда БиХ нити је може бити све док Уставни суд БиХ не буде имао девет судија са правно ваљаним мандатима - поручио је Митровић.