Складиштење енергије, финансирање и процес добијања дозвола – највећи изазови за инвестирање у обновљиве изворе енергије
Међутим, иако инвестирање у обновљиве изворе енергије доноси бројне могућности, постоје и значајни изазови који још нису превазиђени.
Законски оквир се развија, али је зато и подложан промјенама што додатно може отежати посао инвеститорима.
- Процес добијања дозвола често је сложен и дуготрајан, што може успорити реализацију пројеката, али постоје напори да се административне процедуре поједноставе и убрзају. Још један кључни изазов јесте недостатак адекватне електроенергетске инфраструктуре-многе земље региона немају довољно развијену мрежу која би могла да подржи већи број пројеката, а капацитети за балансирање производње из несталних извора попут вјетра и сунца су ограничени - каже Невена Ђукић, директорка компаније ЦЕЕФОР из Београда.
Ова компанија има искуство дуже од једне деценије у сектору примјене енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.
Ђукићева истиче да је и финансирање један од кључних фактора.
Наиме, иако постоји интерес међународних финасијских институција, локална тржишта капитала још нису довољно развијена да омогуће дугорочну и одрживу подршку инвестицијама у обновљиве изворе.
Иазови постоје и у примјени закона и увезивању нових капацитета са постојећом мрежом.
- У Србији су посљедњих година направљени значајни искораци, нарочито доношељем Зкона о коришћењу обновљивих извора енергије, који је омогућио систем аукција за ОИЕ пројекте, и боље дефинисао права инвеститора, али изаови и даље постоје, а слично је и у другим земљма региона - сматра Ђукићева и додаје да ту није крај проблемима који још чекају рјешења.
- Складиштење енергије из обновљивих извора је кључни елемент енергетске транзиције али је у региону још у раној фази развоја. У Србији се разматрају први озбиљни пројекти батеријских складишта, а ЕПС планира модернизцију хидроелектрана како би се омогућило боље балансирање мреже. Оптимална рјешења укључују комбинцију децентрализовних батеријских система, развој микромрежа и већу интеграцију дигиталних технологија у управљање производњом и потрошњом - казала је Ђукићева.
Директорка ЦЕЕФОР - Центра за енергетску ефикасност и одрживи развој из Београда биће и модератор једног од кључних панела на предстојећрм Самиту енергетике у Требињу.
- Самит у Требињу посто је једна од кључних регионалних платформи за резмјену знања, искустава и идеја у сектору енергетике, и овакви сусрети су од изузетне важности, јер омогућавају дијалог између представника влада, инвеститора, регулаторних тијела и експерата. То је добар подстицај за сарадњу у региону, јер енергетска транзиција захтијева координисан приступ - сматра Ђукићева.
Шести самит енергетике у Требињу биће одржан од 19. до 21. марта, а долази у тренутку када су глобалне енергетске прилике турбулентне, а регион тражи најбољи начин да се позиционира у енергетској транзицији.