Климатске промјене утичу на енергетску стабилност!?
Лоша хидрологија гуши термо погоне, високе температуре повећавају потрошњу струје, па је логично запитати се колико климатске промјене утичу на стабилност електроенергетског сектора.
"Утичу много", кажу доносиоци одлука, а струка поручује: "За ово смо сви криви".
Професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци Горан Трбић рекао је да је енергетски сектор одговоран за велики дио емисија угљен-диоксида.
- Емисија гасова стаклене баште утиче на негативне ефекте климатских промјена. Сада, због тога посљедице трпи и сам енерго сектор - објаснио је професор Трбић.
Он каже да је најбољи примјер за то прошлогодишњи колапс система, који сви добро памтимо.
- Велики пораст температуре и дуготрајни топлотни таласи условило су и велику потребу за хлађењем просторија, што је имало директан утицај на електроенергетски сектор. Мора се дјеловати у синергији, наћи начин како да се адекватно уђе у процес декарбонизације, да се климатске промјене ублаже, а са друге стране да се обезбиједи стабилност снабдијевања електричном енергијом и доминантно иде ка обновљивим изворима енергије - истакао је Трбић.
Трбић је најавио да ће детаљно о климатским промјенама говорити на пленарној сесији, првог дана Самита енергетике у Требињу и нагласио да је ово изузетно важна уводна тема која се може довести у везу и са осталим панелима које ће се моћи чути на Самиту енергетике у Требињу, попут декарбонизације.
- Ми морамо ићи у процес декарбонизације, да се постепено, наглашавам постепено, одричемо фосилних горива и окрећемо ка обновљивим изворима електричне енергије. Без заустављања кориштења фосилних горива ми нећемо моћи зауставити емисију угљен-диоксида и нећемо моћи да утичемо на глобалне климатске промјене. За сада готово да не успијевамо, и даље имамо пораст угљен-диоксида који условљава пораст температуре. Тај пораст условљава и климатске екстреме каквих имамо све више и више и пораст топлотних таласа. Мора се наћи неко рјешење за све стране како би се ублажиле климатске промјене, а са друге стране како бисмо постигли стабилност у снабдијевању електричном енергијом, окренули се обновљивим изворимо енергије и постепено ушли у процес декарбонизације - истакао је Трбић.
Главна тема у енерго круговима је свакако и праведна транзиција. То значи да ћемо у наредним деценијама остати без термоелектричне енергије, а прибјегаваће се енергији која ће бити постојана и стабилна за грађане и привреду. Баш зато се велики акценат ставља на изградњу погона обновљивих извора електричне енергије, више пута су указали први људи електроенергетског система Српске.
- Развој нових производних капацитета из обновљивих извора енергије је једино рјешење и сви актери у ланцу од произвођача до доносиоца одлука свјесни су да термоелектране дугорочно немају будућност. У огромним процентима су поскупиле технологије за одржавање и модернизацију термоелектрана, производна цијена електричне енергије, а неминовност је и увођење ЦБАМ механизма. Осим тога, за 100 година нећемо имати ни резерве угља - појаснио је генерални директор Мјешовитог холдинга Електропривреда Републике Српске Лука Петровић и додао да су због тога алтернативни извори енергије будућност.
Циљ Електрипривреде Републике Српске јесте да се наредних петнаест година у свом портфолију има 78 одсто електричне енергије произведене из обновљивих извора. Зато је развила пројекте или већ кренула у изградњу 17 пројеката из ОИЕ, попут хидроелектрана Дабар, Бистрица, Мрсово, соларне електране Требиње један, вјетроелектране Хргуд...
Петровић напомиње да сви ови пројекти чувају животну средину, али и да ће се у будућности морати тражити начини како да се складишти енергија из вјетра или сунца.
- Једна од опција су батеријски системи и њихов развој. Зато се и воде велики ратови око рудника минерала који се користе за чување електричне енергије, јер енергију ако не ухватите и не сачувате нећете је имати у свим периодима дана. Из свих поменутих разлога сигуран сам да ће се енергетска слика потпуно промијенити у наредних двадесет, тридесет година и да ће базно бити спасена земља која буде имала нуклеарну енергију - истакао је Петровић.
А што безболнији прелазак на обновљив изворе енергије, праведна транзиција, очување животне средине, декарбонизација, теме су које ће бити у жижи шестог Самита енергетике Требиње који се одржава од 19. до 21. марта.
Директор СЕТ-а Александар Бранковић каже да за овај енергетски догађај, који се одавно уписао на регионалну мапу, влада велико интересовање стручне јавности.
- Климатске промјене су врло битне и онај прошлогодишњи енергетски колапс се десио због превелике потрошње електричне енергије у неким прољетним и љетним данима. Сами смо свјесни да ево и сада како температура расте да је све веће потрошња и потражња за клима уређајима, па је огромна потрошња електрилне енергије и наравно мреже то тешко подносе. Стручњаци су ту да кажу на који начин могу предуприједити да се такви нестанци више не десе - рекао је Бранковић.
О климатским промјенама и њиховом утицају на стабилност електроенергетског сектора говориће се одмах након свечаног отварања Самита енергетике у Требињу. Модератор пленарне сесије Марин Маринковић рекао је да је свјестан значаја ове теме, те да ће зато са струком до детаља ући у све проблеме.
- Кључно питање је да ли ћемо бити у могућности да промјенама у производњи електричне енергије пратимо промјене које нам диктира клима - навео је Маринковић.