Пораз у Украјини Нијемци ће хтјети да "наплате" на Балкану
- То је управо оно што Њемачка сада ради преко Кристијана Шмита у Босни и Херцеговини, тј. у Републици Српској, уз покровитељство Куртију на Косову и Метохији. Иако од 1945. када је уведена западна окупациона управа Њемачка мора да слуша америчке наредбе, она се никада није одрекла својих геополитичких константи и циљева, а један од њих је простор Балкана. Када год се укаже простор да Нијемци прогурају свој интерес они то и чине, па сада желе да направе нове сукобе на Балкану да би показали да су још увијек некаква сила - каже Деспотовић.
Он указује да је Белински зид срушен 1989. уз аплаузе и одобравање свјетске јавности која није била свесна да стварна "гвоздена завеса" није уклоњена.
И даље је остао да чврсто стоји "западни зид" невидљив али много непопустљивији од оног бетонског. Та баријера између "западних демократија" и "источних тиранија" се под изговором ослобађања нација заробљених у нежељеној држави - Југославији, прво померила према југоистоку.
Уједињена Њемачка је користећи ту хладноратовску реторику као генератор кризе убиједила све остале западне земље да се Југославија подијели и разори тим зидом. Затим га је на исти начин померила у Србију и притиском на остале западне земље довела до НАТО агресије 1999. у којој је први пут послије Другог свјетског рата активно учествовала њемачка војска.
Свјетска хегемонија САД и глобализам изгледали су незаустављиви када је овај зид иза кога су ницале НАТО базе, уз суштинску њемачку помоћ у насилном преузимању власти у Кијеву, подигнут у Украјини као најава његовог ширења у Русију-
- Тај подухват су атлантистички глобалисти припремали све време од рушења Берлинског зида. Померали ка Русији ту непремостиву баријеру између "западног добра" и "источног зла" коју је добро дефинисао француски антиглобалиста Ерве Живен у књизи "Западни зид није пао". И није успио да победи. Трамп је зато добио подршку структура моћи која истински воде САД да почне да руши тај зид и замрзне конфликт који је показао немоћ Америке. Он схвата да САД морају да обнове и тврду војно-економску и "меку моћ" да би наставиле са пројектом свиетске доминације, али то неће да прихвате европске елите повезане са претходном глобалистичком агендом - наглашава Деспотовић.
Он указује да је тај остатак европске и америчке дубоке државе отворено објавио рат Трампу организовањем скупа подршке Зеленском у Лондону, пошто је овај направио сакндал у Белој кући, али да се то претворило у демонстрацију непостојеће силе.
- У Лондону су Зеленског дочекали пробрани лидери ЕУ, стигао је чак и Трудо из Канаде, који са Европом нема никакве везе. Промјена се десила у САД, али није у Канади, Британији, Француској, Њемачкој, Пољској. Они сада настоје да својим сложеним капацитетима тврде и меке моћи наставе стару причу и одрже се на власти и имају потпуну координацију у томе да сметају Трампу и отежавају му посао. У томе се Њемачка према Србији понаша потпуно екстремистички, дакле доследно ономе што је радила док је претходна агенда била на снази. Ту постоји апсолутни континуитет, као и код свих осталих који су се окупили у Лондону. Ту елиту ће Трамп замијенити, али као што сам већ рекао, то неће тако брзо ићи. Њемачка ту наступа као некадашњи економски и политички хегемон унутар ЕУ, брани своју идеологију и положај, а има и дио средстава који није утрошен у рату. Без обзира на то што је Урсула фон дер Лајен рекла да ће скупити 800 милијарди за наоружавање послије два дана Зеленски је клекао на кољена и молио Трампа да дође и потпише шта год треба. И да ли је Европа реаговала? Није. Они ће пре или касније отићи са политичке сцене, али док су још у седлу покушаваће да направе зло гдје год могу, да одрже украјински конфликт и да га наставе на Балкану - каже Деспотовић.
Зеленски тражи рат, Трамп жели мир
Саговорник "Новости" наглашава да ће у Немачкој бити потребна бар два изборна круга док тамошње бирачко тело не схвати да га глобалисти воде у еконмску и сваку другу пропаст. И Макроново махање нуклеарним кишобраном је трагикомично, Французима се сигурно не допада да чују да ће се због њега наћи на листи приоритета руског нуклеарног одговора, додаје др Деспотовић.
Нијемци јесу денацификовани, данашња Њемачка са идеологијом нацизма нема никакве везе, али нацизам је само био само једна фаза у историји њемачког империјализма који је и даље жив, упозорава историчар Александар Раковић, научни савјетник је у Институту за новију историју Србије и професор на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије:
- Њемачки империјализам има дугу историју. Сада се испољава на другачији начин: дипломатијом, економијом и одличним познавањем прилика на просторима гдје жели да се наметне, Њемачка успева да дође до својих циљева. Она користи своју методологију рада усклађено са другим западноевропским земљама. Научили су да се у свим "походу на Исток" не сукобљавају са њима у покушају да задовоље искључиво немачке интересе, већ да дијеле плен и да спроводе заједнички империјализам. Када је ријеч о нашем простору прибојавам се сценарија после замрзавања конфликта у Украјини или када Русија потпуно побједи, јер трећег расплета нема. Бојим се да ће онда фрустрирани планери тог рата, а Украјина ће бити тежак ударац за њих, пребацити фокус на наш простор, жељни неке побједе. Међу тим планерима се истиче Њемачка која носи врло велику одговорност за догађаје у Кијеву 2014. када је чак потписала споразум са Русијом да неће бити насилне промјене власти, па је тај споразум прекршен већ сутрадан. Трамп ће годину-двије консолидовати своју власт док не почене да се бави нашим простором, а до тада свашта може да се догоди. Према томе, морамо да се уздамо најприје у себе и у сигурност наших институција - каже Раковић.
Он подсјећа да заступници глобалистичке политике интервенционизма сматрају да нису завршили оно што су намјеравали на српским етничким просторима.
- Југославија јесте сломљена, али не и српски народ, он је доживео тешке ударце и несреће али је сачувао супстрат који може да обнови снагу. Тако да треба бити опрезан с обзиром на деловање Немаца на нашем простору јер су они били главни генератор криза од почетка разбијања Југославије, мада не и једини: ту су били и Италија и Ватикан, Аустрија. Тек потом су њихове идеје прихватали Француска и Британија и тек на крају Америка. Сада имамо ситуацију да такозвани високи међународни представници у БиХ и на КиМ долазе углавном са њемачког говорног подручја и сматрају овај простор својим, а "плијен" дијеле са Британцима - указује Раковић.
Козметчка денацификација
Угледни српски социолог Слободан Вуковић у својим радовима објашњава да је послератна денацификација Њемачке била само козметичка и да је "између пораженог Трећег рајха и новостворене Западне Њемачке био успостављен континуитет".
- Тај континуитет се огледао у следећем: масовно одбацивање кривице, неспремност елита и народа да се суоче са нацистичким злочинима, заузимање антисемитских позиција, колективни обрасци ћутања о недавној прошлости, ослобађање осуђених ратних злочинаца, захтјев савезницима за враћање националне моћи као накнаду за отворени антисовјетизам. Нацистичка елита у новој њемачкој држави заузела је 80 одсто водећих положаја, настали су таласи амнестија следбеника и починилаца (џелата), величање злочинаца као "храбрих њемачких националиста". Све је то чињено уз пуну подршку Запада ради деактуализовања њемачке нацистичке прошлости и консолидације националног идентитета новог војног и политичког савезника, Западне Њемачке - објашњава Вуковић.