Пророковић: Два опасна догађаја у истом дану - свако ко се испријечи дубокој западној држави биће кажњен
Текст објављујемо у цјелини:
Из формалног угла посматрано, ради се о класичним злоупотребљавањима правосудне гране власти у политичке сврхе. Жели се политичка елиминација неподобних кандидата.
Свакако, осуда Додика има „дупло дно“, њоме се, ако буде до краја спроведена, ствара преседан који ће се и даље користити за обезвлашћивање Републике Српске.
Јасна веза између два прогона
Из неформалног угла посматрано, симболичка веза лако је уочљива: ко се испријечи интересима трансатлантске дубоке државе – биће кажњен. Истина, трансатлантска дубока држава јесте поражена у Вашингтону на претходним предсједничким изборима, али није поражена ни у Бриселу, нити у Лондону. Политика је борба, свако се бори са средствима којима располаже, па се иницијативе усмјеравају ка државама и појединацима против којих је могуће дјеловати.
Елем, Калин Ђорђеску је заустављен док се налазио на путу ка државној изборној комисији, ка којој је кренуо како би пријавио кандидатуру за предстојеће предсједничке изборе.
Послије скандала у децембру прошле године, када је Уставни суд након првог круга поништио претходне изборе и тако фактички спријечио Ђорђескуа да постане предсједник, Румунију су серијски потресале кризе, једна за другом.
Напослијетку, доскорашњи предсједник Клаус Јоханис је, упркос тумачењу Врховног суда како може наставити да обавља функцију и након истека мандата – поднио оставку. Ђорђеску је, уз подршку двије парламентарне странке наставио своју кампању, пријетећи судијама Уставног суда да ће одговарати за велеиздају, док су правосудни органи припремали нове оптужнице против њега.
Сада, када је одлучено да се на изборе поново излази 4. маја, Ђорђеску је приведен управо због тих нових истрага.
Да све буде интересантније, дан пред привођење огласио се живописни Ђиђи Бекали, транзициони бизнисмен, затим политичар, познат и као власник ФЦСБ (то јесте некадашње букурештанске Стеауе, данас „преименоване“, у којој он саставља тим јер, како је објаснио, играчи се ионако доводе његовим новцем, па шта ту има тренер да се пита), познат по томе што често неотесано и „директним порукама“ (а другачије и не умије) увесељава публику, рекавши: „За највише недјељу или десет дана појавиће се докази, видео снимци, његови снимци и изјаве људи који говоре да су потрошили новац у договору са њим и докази да подстиче на насиље, легионарство и антисемитизам, то је оно што сам схватио из одређених извора“.
Како је срушена „операција Ђорђеску“
Како је било могуће да Бекали унапријед сазна које поступке води румунско тужилаштво? Ово већ у старту дискредитује цијелу операцију, а дискредитује је још неколико ствари.
Прво, Ђорђеску се терети за „подстицање на радње против уставног поретка“, „саопштавање лажних информација“ и умијешаност у оснивање организације „фашистичког, расистичког или ксенофобичног карактера“.
Румунски медији увелико преносе и детаље на којима се темеље сумње тужилаштва, а они су опет повезани или са контекстуализацијом неких старих изјава Ђорђескуа, или са његовом приватном преписком са људима за које се тврди да су му блиски и да су „легионари“.
Појам „легионар“ у румунској политици углавном и најчешће нема изразито негативну конотацију, везује се за покрет основан 1927. године (Легија архангела Михаила) који је био антидемократски, антикапиталистички, антикомунистички и антисемитски. Легија је имала кратку, али веома бурну историју.
Овакав идеолошки оквир фактички их је предодредио за сараднике њемачких нациста, али се испоставило да су касније њемачке службе учествовале у сатирању Гвоздене гарде, парамилитарне легионарске организације.
Јон Антонеску, румунски вођа, склопио је пакт са легијом, чак је Румунија проглашена „Националном легионарском државом“ на почетку његове владавине, али је убрзо ушао у сукоб са њима, који је легионаре скупо стајао.
Растурени у сваком погледу, легионари су у послијератним годинама завршили на разним странама. Едвард Бер пише како је дио њих, који су остали у Румунији, чак радио за нове комунистичке власти на пословима разбијања контрареволуционарне опозиције (могуће да су се тако светили групама које су остале уз Антонескуа).
Роланд Кларк наводи да је, као и бројне друге европске фашисте и националисте у хладноратовској ери, дио оних који су емигрирали прихватила америчка обавјештајна заједница како би јој послужили за борбу против социјалистичких власти.
Са једне стране, легионари се доживљавају као колаборационисти, често и поистовећују са Гвозденом гардом – одговорном за језиве злочине над јеврејским становништвом у Букурешту и Јашију. Са друге стране, историчар Стенли Пејн констатује да је „Легија вјероватно била најнеобичнији масовни покрет међуратне Европе.“
У зависности од тога шта се посматра, идеологија, политичка пракса или дјеловање парамилитарне организације – тако се и обликује став код дијела посматрача. Један од најпознатијих легионара, рецимо, био је Мирчеа Елијаде, који се и у каснијем раду ослањао на филозофију мистицизма, којом је била дубоко прожета легионарска идеолошка потка.
Логично, за оне који би да суде Ђорђескуу, асоцијација на легију је ово прво наведено, па се зато у наставку додају сумњичења како је несуђени румунски предсједник са прошлих избора и – фашиста и антисемита. Међутим, овдје је сада питање: ако је све наведено тачно, зашто за исту ову ствар нису оптужили Ђорђескуа прије прошлих избора? Како су декларисаном фашисти и освједоченом антисемити дозволили да се уопште кандидује 2024. године?
Паре за кампању и „зли Руси“
Друго, ови докази, који ће се вјероватно упарити са новим оптужбама везаним за финансирање кампање – појављују се након двомјесечне истраге.
Према тврдњама румунских медија, истрага је била дуга пошто се ради о комплексној схеми финансирања.
Испада да се Ђорђеску за ову кандидатуру припремао годинама унапријед, сакривајући новац по разним рачунима и усмјеравајући га ка тачно одређеним медијима и друштвеним мрежама. У овоме само фали један детаљ: Ђорђеску је у прошлу изборну кампању ушао као „потпуни анонимус“ и „тешки аутсајдер“.
Да је располагао великим средствима и спремао се за предсједничке изборе годинама унапријед, боље би организовао „улазак на политичку сцену“.
Треће, Ђорђеску је од стране Уставног суда „избачен“ из предсједничке трке 2024. године под смијешном оптужбом, која је требало да покаже како су се „зли Руси“ умијешали у све и утицали на резултат првог круга.
Али, ако се сада Ђорђескуу „пришива“ етикета фашистичког легионара, како он истовремено може бити и „руски човјек“?
Те двије категорије у потпуности искључују једна друга. Такође, када је већ ријеч о фашизму, за велике борце против те пошасти у румунском политичком животу, питање је шта и кога онда они активно помажу у Украјини?
А Ђорђеску се, између осталог, поново покушава елиминисати са избора баш због Украјине, односно због његовог става о сукобу у Украјини. И тај став, у већој или мањој мјери супротан званичној политици Букурешта, дијели огроман број Румуна.
Заправо, на неким фер и демократским изборима, вјероватно би се гласањем у другом кругу (традиционално, у првом кругу увијек се кандидује већи број политичара), у референдумској атмосфери - показала најчистија могућа слика: колико Румуна подржава званичну политику.
Према истраживањима из децембра 2024. године, Ђорђеску је у том другом кругу требао да побиједи са 62-67% освојених гласова. И то у релативно нефер и недемократским условима, нападан и саботиран са свих страна. Због тога је крајње нејасно у овом тренутку шта се новим акцијама тужилаштва и овако монтираним оптужбама може постићи?
Налогодавцима ових акција, који сасвим сигурно не живе у Букурешту, у глави је само једна ствар: како елиминисати Ђорђескуа? Ако му ово привођење и забрана оглашавања на друштвеним мрежама у наредних 60 дана (то је изречена мјера) не оборе рејтинг, није искључено и да ће се већ измислити начин да му забране кандидовање.
Али, истовремено – због елиминације једног кандидата иде се из грешке у грешку, губи повјерење у институције, делегитимизују све демократске процедуре и у потпуности дестабилизује политички систем.
И то на дуги рок. Као, уосталом, и у Босни и Херцеговини.