Амиџић: Једини могући исход - ослобађајућа пресуда
- У случају да постоји пресуда да су криви или, на крају крајева, и да је ослобађајућа, то би потврдило легитимитет високог представника. Слободно бисмо могли рећи да живимо на простору који се не зове више БиХ, већ је то неки простор који егзистира, гдје с времена на вријеме дођу са стране појединци и уређују нам на који начин ћемо живјети - рекао је Амиџић.
Он је нагласио да је овај судски процес показао низ недосљедности у БиХ у смислу да су прихватане одлуке високих представника без обзира на то што високи представник не постоји у правном систему БиХ.
- Али, тада је постојао притисак међународне заједнице и спремност колега из Федерације БиХ да то прихватају... Свакоме коме је стало до суверенитета и будућности БиХ требало би да буде јасно оно што је у складу са оним што пише у Уставу, а то је да високи представник у БиХ, у овом конкретном случају, не постоји, а и да постоји не би могао да доноси законе - рекао је Амиџић за АТВ.
Он је истакао да Република Српска није спремна да прихвата неуставна рјешења, а да ће једини могући одговор на пресуду дати посланици у Народној скупштини Републике Српске.
- Ово није питање једног човјека, није питање Милорада Додика, ово је питање нашег начина живљења у Републици Српској - рекао је Амиџић, који је и генерални секретар СНСД-а.
Он је напоменуо да су према Додику кренуле пријетње, прије свега од бивше Амбасаде САД, онда када је рекао да државна имовина није прихватљива, али да упркос томе, није одустао, због чега је под санкцијама, као и цијела његова породица.
Амиџић је истакао да је то доказ да Додик није штитио лични комодитет, већ интересе Српске.
Он је рекао да му је драго што су се појединци из ПДП-а, одазивањем на састанак у Влади Српске, придружили здравом и нормалном концепту и на тај начин пружили подршку институцијама Републике Српске, предсједнику Српске и вршиоцу дужности директора "Службеног гласника".
Амиџић је подсјетио на период када је Додик као опозициони лидер стао уз оне који су представљали институције Српске, а којима се судило или су наметана рјешења, те нагласио да се тако ради када се бавите политиком, а не политикантством.
- Тада се као опозициони лидер побунио против тога да високи представник намеће одлуке. Лидери СДС-а би требали да ураде исту ствар. Знате каква би то снага била унутар Републике Српске и какав би то одговор био? - упитао је Амиџић.
Он је навео да је СДС био политички гигант који је у једном периоду окупљао све што вриједи у Српској и партија која је преузела на себе терет страшног времена да би данас могли имати Републику Српску и њене институције, као и да у њој још има људи који истински воле Српску, али да данашњи лидери СДС-а не могу да разумију да повлаче потезе који једино могу бити окарактерисани као издајнички.
Амиџић је констатовао да је цијена именовања Дарка Бабаља на мјесто српског члана Колегијума Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ била та да оде у Сарајево и каже да он не би славио Сретење у Републици Српској.
- Именовањем Бабаља немамо више уставну препреку да учествујемо у раду Представничког дома, уколико уопште будемо учествовали у раду било које институције, што зависи од Народне скупштине Српске - рекао је Амиџић.
Он је поручио да није спреман на компромисе који подразумијевају доношење закона који нису у интересу Републике Српске зарад останка на функцији министра финансија и трезора.
- Колегама из опозиције, који год закон донесете, прихватљив је. Ниједно законско рјешење, без обзира на то да ли подразумијева нашу смјену /моју и министра спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташе Кошарца/ или не, а које иде на штету мојих увјерења у вези са Српском, нећу прихватити - истакао је Амиџић.
Говорећи о УСАИД-у, он је навео да је 45 милиона КМ отишло у унапређење правосуђа у БиХ, те упитао како тако финансирано правосуђе да буде непристрасно.
- Био ми је интересантан један пројекат. У три наврата 14 милиона КМ је из САД стигло у БиХ. Из БиХ се врати у САД. Наводно два института су наведена. Када смо се распитали, видјели смо да су та два института регистрована на истој адреси у Арлингтону, на истом спрату и имају исти сајт. Гдје је отишло тих 14 милиона? - упитао је Амиџић.
Он је закључио да УСАИД, без обзира на то што је преузео обавезу, није доставио опис тих пројеката.