Правни експерти сагласни: Преиспитати учешће Српске у институцијама БиХ и све наметнуте правне акте (ВИДЕО)
Удар на Републику Српску, институцију предсједника, Народну скупштину, Владу, правосудни систем. На изборну вољу. Не на Милорада Додика. У томе су сагласни правници. Могућу осуђујућу пресуду виде као прекретницу по опстанак Дејтонског мировног споразума, па и Републике Српске.
- Ако нам прогласе предсједника одговорним на бази закона који не постоји, ако нам на тај начин доведу у питање и све надлежности које има Народна скупштина као највећи законодавни орган, ако нам доведу у питање извршна овлашћења која има Влада у складу са Уставом Републике Српске, шта смо ми онда? Онда ми нисмо ни празна љуштура. Онда ми губимо и онај дио који се зове културна аутономија - каже Витомир Поповић, професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци.
Зато преостају средства политичког реаговања и борба органа Републике Српске како Додик не би био још један предсједник кога је међународна заједница осудила и смијенила, става је професор уставног права Радомир Лукић.
- Треба размишљати о учешћу органа Републике Српске у раду институција БиХ и то значи да ипак треба размишљати о судбини свих оних правних аката који су на силу наметнути и одјевени у лажно рухо закона иако су то декрети и израз самовоље - истакао је Лукић.
По Уставу БиХ, законе може доносити само Парламентарна скупштина. Зашто се у овом случају на оптуженичкој клупи није нашао Кристијан Шмит који је прекршио поменути Устав? Како је преузео улогу законадавца, упркос ономе што јасно пише у Дејтонском мировном споразуму?
- То се поготово не може закључити ни анализом бонских овлашћења или Бонске декларације, да будем прецизнији. Прво због тога што бонска декларација и није никакав правни акт, а друго због тога што се чак ни њоме високом представнику није дало то овлашћење да доноси законе - рекао је Горан Марковић, декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
Али ко је заправо високи представник? Не питају се то само правници. Могућност да Кристијан Шмит у судници одговори на то питање спријечила је Сена Узуновић, у чију су заштиту раније, а нарочито сада, стали бројни федерални медији, аналитичари, политичари, указујући на, како тврде, огроман притисак који трпи, каже Ненад Кецмановић.
- Чак и озбиљни бошњачки правници упозоравају да је судија урушила суђење када је одбила захтјев одбране да позове крунског свједока Шмита да докаже да је заиста високи представник. Ако осуди Додика, може да добије виши војни чин, али остаће забиљежена у анализама правосуђа као парадигма незнања и неморала. Ако пресуди супротно –"куку јој се код својих - поручује Ненад Кецмановић,професор емеритус.
Да ли ће Узуновићева уважити чињеницу да не постоји доказ о легитимности Шмита као високог представника? Као и то да спорно законско рјешење није ступило на снагу на дан потписивања указа и објаве аката које је изгласала Народна скупштина Републике Српске у Службеном гласнику? Право на једној, док је бх. правосуђе својим одлукама до сада потврдило више пута да је на другој страни.