Свети Сава - симбол вјере, културе и образовања Срба
- Свети Сава, рођен као Растко Немањић, није био само оснивач Српске православне цркве и први архиепископ, већ и творац националног идентитета. Он је својом мудрошћу и визијом обликовао духовни и просвјетни пут српског народа, оставивши нам завјет да се трајно боримо за знање, слободу и заједништво - нагласио је Боровчанин.
Он је рекао да је Херцеговина, као срце српског народа, увијек била мјесто, а и расадник гдје се његује дух Светосавља.
- Мостар, са својом богатом историјом, поносно стоји као свједочанство духовне снаге наших предака. Овдје су, кроз вијекове, изграђене цркве, манастири и школе – вођени свјетлом које нам је Свети Сава оставио - рекао је Боровчанин.
Он је додао да је Свети Сава кроз своје путовање у Светој Гори и широм православног свијета прикупљао знање и преносио га свом народу, да је основао прве школе и да су његове законске и духовне норме биле темељи српског друштва.
- Учинио је вјеру приступачном свима, преводећи богослужбене књиге и стварајући први корак ка националном духовном уједињењу. Херцеговина се посебно истицала у очувању његовог насљеђа. Наша земља је била и остала расадник духовности, гд&зwњ;је су цркве и школе биле чувари идентитета кроз најтежа времена - истакао је парох.
Он је навео да данас, у времену изазова и промјена, ратова, елементарних непогода, светитељи какав је Свети Сава подсјећају на вриједности које треба чувати, а то су љубав према ближњима, преданост образовању и вјеру у снагу заједништва.
Боровчанин је нагласио да примјер Светог Саве показује да образовање није само усвајање знања, већ и изградња душе и карактера и посебно очување стеченог идентитета.
- Светосавска идеја није само прошлост – већ и наша садашњост и наша будућност. На нама је да је преносимо новим генерацијама, да будемо чувари те свјетлости и да нашим дјелима покажемо да смо достојни насљедници Светог Саве - истакао је парох.
Академија је одржана у препуном Владичанском двору у организацији Српске православне црквене општина Мостар и Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар.
Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Којић истакао је да је Свети Сава посебно поштован и вољен у Херцеговини.
- Овдје посебно народ има емоцију према Светом Сави, а ми према овом дану и светосавској академији и бесједи коју је установио Алекса Шантић. Од 2009. године ова традиција је обновљена у Мостару - рекао је свештеник Којић.
Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић подсјетила је да је Светосавска академија у Мостару први пут одржана 1883. године када су је организовали Алекса Шантић и његови сарадници из удружења "Гусле".
- Од тада се култура Срба у Мостару гради на темељима Светосавља. Светосавске академије су се у Мостару одржавале до 1941. године. Тада је одржана посљедња Светосавска академија у двадесетом вијеку. Ми смо је обновили 2009. године и од тада је одржавамо сваке године - навела је она.
Она је додала да у програму обиљежавања учествују дјеца која похађају Просвјетину школу у Мостару као допунску наставу српског језика, историје и културе јер им то није омогућено у наставним плановима и програмима Херцеговачко-неретванског кантона.
Посебна чар овога програма јесте што је, како је рекла, цијели изнесен на труду те дјеце, јер управо то свједочи да је култура српског народа у Мостару саграђена на Светосављу и да вјерно чувају вјеру, културу и идентитет.
- Свети Сава није само оснивач наше цркве, већ наше просвјете и културе, оснивач наше епархије, некада хумске, а потом херцеговачке митрополије чији су архијереји одржали дух Светосавља у Херцеговини - закључила је Бјелица Шаговновић.
У програму су, осим дјеце која похађају "Просвјетину школу српског језика, историје и културе", наступила и дјеца која похађају Православну вјеронауку у Мостару, као и етно-група "Симонида".
Ученица "Просвјетине школе и православне вјеронауке" Марта Бјелогрлић рекла је да сви њени пријатељи уживају у припреми програма Светосавске академије и да живе вјеру и културу Светосавља.
У склопу академије одржана је и изложба ликовних радова Хелене Суше.