Осмочлана породица Билић из Дервенте - за љубав и топлину дома увијек имају времена
Да је велика породица највећа срећа најбоље знају Раденка и Велибор Билић из Дервенте. Јован, Милица, Владимир, Наталија, Анђелија и Богдан њихово су највеће богатство. Родитељство је за њих велики благослов. Празнике дочекују са пуно љубави и топлине, а извести дјецу на прави пут кажу, најважнији је задатак.
- Ујутру када се пробудимо имају своју јутарњу рутину, онда раде задаћу, уче. Имају кућне обавезе које одраде, када њих спремим у школу онда се мало посветим младима, играм се са њима, па Наталију водимо у предшколско, ту сви учествујемо. Увече се окупимо сви за вечеру, причају своје догодовштине, коме се шта издешавало пред спавање имамо молитву, припрему, читање 15,20 минута. Много је велика љубав, велика је радост, када су празници трпеза је пуна, сви су радосни. Када се неко лоше осјећа сви су ту за њега, добије и много више и загрљаја и пољубаца и подршке. Просто се та љубав врати многоструко - прича Раденка Билић.
Још као дјевојчица Раденка је сањала о великој породици. Тај сан јој се и остварио. Најмлађи син има годину и по дана, а најстарији 12 година. Иако буде изазова, велика подршка су јој супруг и родитељи.
- Да буду добри људи, да буду праведни. Борба је и данас и раније, увијек је борба са дјецом. Али уз молитву Господу уз надам се добар примјер, надам се да ће и они успјети да нађу прави пут. Ја сам веома захвална на свему, имам дивну дјецу. Ту сам да их дочекам, да их испратим, шта год се дешава да будем уз њих - додала је Раденка.
Јован и Милица као најстарији често чувају млађу браћу и сестре. Заједно играју друштвене игре, а Јован тренира и кошарку.
- Омиљени тим ми је Црвена Звезда. Ја и тата углавном идемо да гледамо те утакмице, било да је кошарка или фудбал и то је неко вријеме које нас двојица заједно проводимо. Лијепо је имати пуно браће и сестара, поготово кад се требамо играти онда нас буде пуно па се лијепо договоримо, нико никад не буде избавчен из игре, увијек се потрудимо да неког укључимо, било да је спорт или играње играчкама - наглашава Јован Билић, који има 12 година.
Воле да цртају, па свако од њих има блок са својим радовима. Неке од њих су нам и показали.
- Ово су моји радови са сувом оловком, углавном цртам неке животиње или спортисте, то ми је главна инспитација - додаје Јован.
Милица има 11 година а мајци је већ сада велика помоћ у кући. Зна да усиса, очисти купатило, причува и успава брата. Са организацијом каже нема проблема, све обавезе заврши прије поласка у школу.
- Обично ко први устане обави јутарњу рутину, онда се потруди да буде тих дрок други не устану, онда мама спрема доручак, онда учимо, мало се играмо и онда ко кад иде у школу. Увече се састанемо за вечером, читамо молитву и онда читамо мало и онда легнемо да спавамо - прича Милица Билић, 11-годишња дјевојчица.
Омиљено јој је каже када мајка припреми палачинке за доручак. Иде у музичку школу, а свирање вјежба и код куће.
Иако има тек шест година, Наталија Билић већ је показала таленат за цртање. Воли каже да се дружи са вршњацима у вртићу, али и да игра друштвене игре са браћом и сестрама.
- Најчешће играмо уно. Имају разне боје, па се подијеле карте, и онда други не смије играти туђе, и кад неко стави неки број жуте боје, а други има тај исти број друге боје он га може ставити - Каже Наталија Билић, која има шест година.
Док једни воле спорт, други цртање, деветогодишњи Владимир обожава математику. Узор му је Никола Тесла, воли да саставља и рјешава ребусе, има и властите математичке операције, а старијој сестри често помаже око задаће.
- Имам девет година идем у трећи разред Основне школе Никола тесла. Некад кад Богдан оде код баке да се игра ми овдје останемо па нам мама спусти чикице па се ми тако играмо - каже деветогодишњи Владимир.
Велибор је у Дервенту дошао послом – осликао је више од 10 храмова на подручју дервентског краја. Ту је каже упознао Раденку и одлучио да остане. Таленат за цртање малишани су наслиједили од оца, па им често ујутру прије посла нацрта цртеж по којем они касније самостално цртају.
- Једва чекају кад ћу ја доћи навече, сви су са радовима спремни, гледају, чекају да ја то погледам. Слободног времена немам баш много, али се трудим да га нађем, да га обезбиједим. Велика породица, бројчана, све то има своје издатке. Што ја кажем дјеци кад идем на посао сад тајо иде у лов, како тајо лов, па некад су мушки ишли у лов а жене остајале са дјецом. Много се ради, треба да се обезбиједи много тога. То је најважније да смо заједно, гдје год смо добро нам је, није битно да ли смо овдје или ондје, да смо заједно - наглашава Велибор Билић.
Вишечлана породица захтијева много труда и пожртвованости. Ипак, Билићи кажу све недаће и бриге заборављају када се након напорног дана сви окупе за трпезом.
- Охрабрио бих свакога да се усуди, нек пробају, није то ништа ни страшно ни наук. То доноси много радости, свега оног што је смисао живота - додаје Велибор.
Вјера игра веома важну улогу у њиховој породици. Труде се да дјецу уче правим вриједностима. Скромно кажу, за сада се надају да су бар мало у томе успјели.