Посљедице поплава у ФБиХ алармирале сектор грађевинарства - шта мијењати?
Екстремни ефекти климатских промјена постају свакодневица савременог друштва. Поплаве које су погодиле ХНК, однијеле су људске жртве, али и у потпуности девастирале путну инфраструктуру. Стручњаци апелују да је неопходно смањити ризик и активно радити на превенцији потенцијалних катастрофа.
- У ова времена можемо да видимо у свим поплавама које нас прате од 2014. и дан данас, колико нам је битна заштита животне средине, као и рационално кориштење природних ресурса - истакао је Ђорђе Стојић из Удружења грађевинских инжењера „Мост“.
Осим материјала, потребно је мијењати навике живота и градње. Србија већ ради на преусмјерењу ка безбједнијим еколошким карактеристикама градње. Умјесто природних материјала уводе алтернативне.
- Ми у нашој индустрији имамо велико генерисање пепела, шљаке и све су то материјали који могу да замијене шљунак, пијесак, каменолом. Ми морамо да схватимо да је вријеме експлоатације каменолома завршено, морамо трагати како да стругани асфалт повоно вратимо у употребу. Како да прије него што нешто одбацимо, то поново и употријебимо - додаје Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.
А примјер Србије прати и Република Српска. Фокус је безбједнија и квалитетнија градња, али и рехабилитација, већ постојеће путне инфраструктуре.
- Имамо три велике рехабилитације у којима смо примијењивали ове технологије, а то је Романија, Бањалука, Градишка. Тренутно радимо један пројекат у Семберији - додаје Младен Дакић, директор ЈП „Путеви Републике Српске“.
Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић наводи да техонологија напредује невјероватном брзином, и да је неопходно да стручњаци буду упознати са тим технологијама.
Примјена нових знања, материјала, али и технологија кључни је предуслов у превенцији и смањењу ризика од свих потенцијалних природних катастрофа, које су већ неминовне посљедице климатских промјена, порука је грађевинских стручњака.