У Текелијануму отворена изложба Биљане Ристић "Невесињска пушка - портрети устаника"
Ристићева је рекла да јој је част и задовољство да представи слике које је радила са посебном љубављу на каменој плочи, аутетентичном херцеговачком камену, на којима су портрети хероја Херцеговине.
- Кроз ове слике сам жељела да вам причам о слободи и идеји коју су пронијели наши преци. Техника којом сам радила је веома тешка и захтјева пуно рада, али када кроз те слике прогледају очи које су живот дале за слободу то је за мене највећа награда - истакла је аутор изложбе која је отворена синоћ у оквиру манифестације "Српски дани - Мјесец српске културе у Мађарској", коју организује Епархија будимска, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Она је навела да је циљ изложбе у првом реду да упозна јавност о значају "Невесињске пушке".
- Будимо поносни на оно ко смо и шта смо, и надајмо се да ће наше младе генерације наставити да трају у сјећању на наше потомке и да његују културу сјећања - рекла је Ристићева и додала да ову поставку у Будимпешти посвећује владики Лукијану и амбасадору БиХ у Мађарској Биљани Гутић Бјелица, са којом је повезује не само исто поријекло, већ и родбинска веза са једним од невесињских устаника Јованом Гутићем.
Његово високопреосвештенство митрополит будимски Лукијан рекао је да каменита и кршевита Херцеговина може много што шта да створи.
- Имамо Тврдош, Житомислић, а онда преко Мораче и Студенице и Жиче, преко Хиландара и Лепавине и Крушедола, српског Ковина све до Сантандреје направљене су цркве од камена. Камен може да говори, а то нас учи и сам Спаситељ који каже 'ако људи заћуте, камење ће да проговори' и ево на овој изложби свједоци смо тог чуда да је камен проговорио свјесни и због кога, а срећни и због тога да данас више нисмо пасивни посматрачи са Авале плаве - истакао је владика Лукијан у обраћању на отварању изложбе.
Амбасадор БиХ у Мађарској Биљана Гутић Бјелица истакла је да "постоје тренуци у животу које доживимо, али нисмо свјесни њиховог утицаја на наше душе, на сензибилитет, и тек некад касније у животу те слике се врате и изроде емоције које нас гурају напријед ка неком новом циљу који смо себи зацртали".
- То је моја прича и однос према овој изложбу коју сам први пут видјела прије неких десетак година у Невесињу. И наравно да су емоције биле јаке, али све до ове године није се родила ни помисао, ни жеља, ни потреба да она буде изложена овдје у Будимпешти - рекла је Гутић Бјелица и захвалила владики Лукијану и Епархији будимској на благослову и помоћи, као и општини Невесиње која је уступила слике и омогућила да изложба буде уприличена у Будимпешти.
Она је нагласила да путовање ове изложбе од тренутка када је први пут видјела у Невесињу, прије десетак година, па данас до Будимпеште није било само пословно-технички подухват који би се стручно могао назвати културна дипломатија или подршка култури сјећања, већ је то било интимно путовање којим је и она покушала да одужи свој дуг према својим прецима, поријеклу и земљи из које потиче.
- Истовремено, ово је била прилика да се јавност у Будимпешти упозна о једном од важних догађаја из историје српског народа. Невесињска пушка је српски устанак подигнут у околини Невесиња 1875. године против османлијске власти и ускоро се проширио на цијелу БиХ, али се његов значај није одразио само на Херцеговину, већ и на цијели регион - подсјетила је Гутић Бјелица.
Она је нагласила да је историја српског народа изузетна, истовремено и богата, и трагична и славна и обавезује потомке да његују културу сјећања.
- Из те обавезе, али прије свега због поноса и љубави према нашим прецима, и ова изложба је прилика да се поклонимо сјенима оних који су се дигли против зулума и готово голоруки кренули у борбу за крст часни и слободу славну - истакла је амбасадор БиХ у Мађарској.
Она је навела да је умјетника и аутора изложбе Биљану Ристић упознала случајно, али да се касније испоставило да ништа није било случајно, јер се показало не само да дијеле исто поријекло, да су обје Невесињке и Херцеговке, већ да су и од истог рода и да су обје потомци Јована Гутића, једног од чувених устаника из села Зови До, чија је слика и изложена на овој изложби.
У Сентандреји 12. септембра отворени су "Српски дани - Мјесец српске културе у Мађарској" у организацији Епархије будимске, а под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика.
У оквиру ове манифестације у Српском црквеном музеју отворена је изложба "Урош Предић у Сентандреји", затим је одржана промоција документарног Филма "Оптација" и отворена изложба о оптацији Срба из Мађарске у Краљевину СХС (1923-1924).
Одржан је и концерт симфонијског оркестра "Ин хорем санкти сервити" у част јубилеја 40 година архијерејске службе митрополита будимског Лукијана, којем је присуствовао и предсједник Додик.
Значај ове манифестације за српску заједницу је огроман, јер је то прилика да се окупи српски народ и умјетници из различитих области из Републике Српске и Србије, а циљ је да се низом садржајних програма из области духовности, културе и науке српски народ представи у различитим културно-умјетничким и научним областима.