У Прегнациолу уприличена изложба и монодрама о Надежди Петровић
Подсјетили су да је Надежда Петровић читав свој кратки живот посветила не само сликарству, већ и еманципацији жена, социјалним правима и стварању модерног српског друштва.
- Својим родољубљем 1903. године основала је Коло српских сестара. Све ово наглашава њену величину и из тих разлога је 2023. године УНЕСКО у Паризу изабрао као личност за памћење - наведено је у саопштењу.
Изложбу је организовало хуманитарно удружење "Градити Будућност" из Тревиза у сарадњи са Умјетничком галеријом "Надежда Петровић" из Чачка, фондацијом "Лов Береволушн" из Тревиза, под покровитељством Савеза Срба у Италији и општине Преганциол.
Галерија "Надежда Петровић" из Чачка је уступила садржај за штампање документарних паноа који говоре о њеном животу и стваралаштву и репродукција њених слика.
Монодраму "Живот Надежде Петровић спакован у дрвени кофер" извела је глумица Биљана Ђуровић, а режирао је Божидар Ђуровић.
Радња је смјештена у посљедњи дан сликаркиног живота у простору Ваљевске болнице, 3. априла 1915. године, када потпуно исцрпљена од тифуса доводи у питање /не/моћ умјетности у рату, размишљајући о чуду живота и смрти упорно покушавајући да безуспјешно устане и врати се рањеницима.
- Она оживљава слике Старе Србије и Македоније из 1913, слике борбе против анексије БиХ 1908, слике ваљевске болнице из 1915. године. И њен последњи дан живота је ламент за све српске синове који су животе положили у одбрани отаџбине - наведено је у саопштењу.
Биљана Ђоровић је за ову монодраму сама адаптирала текст на основу аутентичних писама велике сликарке, избора поезије Растка Петровића и Љубомира Симовића, те одломка из књиге "Није и барут" требињске прозаисткиње и поетесе Олгице Цице.
Изложба и представа су уприличене протеклог викенда.