Дервента лидер у привредном развоју и привлачењу страних инвестиција у Српској (ВИДЕО)
Упркос бројним изазовима на тржишту привредници успијевају, у значајној мјери, да задржае стабилност захваљујући и повољном привредном амбијенту у локалној заједници. Од вајкада је Дервента позната по обућарској производњи. Још 1990. почела је да ради једна од данас водећих компанија у овој области - "Санино".
Све је почело у просторији средње школе, површине 350 квадратних метара. Годинама су проширивали производњу, улагали у опрему и повећавали број запослених.
Специјализовали су се за производњу војне и обуће за ватрогасце и обуће за специјалне намјене.
Данас, 830 радника у овом предузећу за годину дана произведе милион и 700.000 пари горњег дијела обуће, од чега је 15 одсто финалног производа. Све што произведу извозе, највише на тржиште Њемачке.
- Ми смо само имали огромну жељу да живимо у Дервенти, да се вратимо кући, прије тога супруга и ја смо живјели свуда у свијету, радили у Мађарској, Кини, Словенији, Италији, хтјели смо да дођемо, донесемо посао и запослимо људе. То вријеме од почетка до данас, попунили смо на тај начин да смо успјели дефинитивно да у Дервенту доведемо највеће европске и свјетске компаније када је у питању обућа, па ево да кажем да наша фирма успјешно ради са фирмом Адидас 25 година и са још многим великим познатим свјетским компанијама које у обућарској индустрији представљају врх - навео је Радован Пазуревић, директор фирме "Санино".
У непосредној близини Санина је и компанија "Амика", један од највећих извозника Дервенте.
Послују двије деценије, а све што произведу извозе на свјетско и европско тржиште.
Рад је организован у три смјене, а дневно се произведе 45.000 пари обуће.
Прошле године из Амике је на тржиште пласирано осам милиона пари обуће, укупне вриједности око 32 милиона марака. Значајну подршку кроз године рада имају од локалне али и републичке власти.
Производња је у значајној мјери роботизована, а да би се у наредном периоду повећала ефикасност рада, план је репарација и реконструкција постојећих машина, али и запошљавање нових радника.
- Почели смо са производњом у Дервенти 2003. године, када смо располагали једном машином за бризгање која је дошла мало касније 2006. и нешто мање од 100 радника. Сада тренутно након 20 година имамо 23 аутоматизоване машине за бризгање, пет линија за монтажу и тренутно бројимо око 650 радника. Обављамо посао, све што произведемо иде на европско и свјетско тржиште. Највећи дио асортимана се ради за нашег крајњег купца компанију Декатлон, у питању је спортска бризгана обућа истакла је Соња Маркелић, предсједница Управног одбора компаније "Амика".
Да се у Српској и Дервенти може остварити пословни сан, најбољи је доказ компанија "Фрукта трејд".
Од једног малопродајног објекта и два запослена радника, 29 година послије, компанија запошљава 2.000 радика, а осим продаје имају и властиту производњу прехрамбених производа.
- Производимо преко 500 производа, сврстаних у пет брендова из наше производње. Пласирамо на тржиште БиХ, извозимо на тржиште Србије и Аустрије - истакла је Сњежана Ћерић, руководилац Службе за маркетинг компаније "Фрукта трејд".
- Ми смо заокружили тај процес производње до стављања на тржиште, радимо са преко 1700 купаца у БиХ и комплетно тржиште БиХ покривамо из пет велепродајних пословница - додао је Душко Дробиловић, директор продаје компаније "Фруктра трејда".
Након 20 година рада у школи, Слободан Голуб 1997. године одлучио је да отвори занатску радионицу у родним Календеровцима.
Од мале занатске радионице која је запошљавала два радника, компанија "Металац МБМ" израсла је у великог извозника. Кроз године пословања били су изложени бројним изазовима, најтеже је било 2008. године када су због рецесије, били приморани да са 35 број радника сведу на 12.
Данас је ситуација значајно боља, у асортиману имају 35 производа, проширили су производне и складишне капацитете, а процес производње значајно унаприједили набавком савремене опреме.
Најуспјешнију годину по обиму посла је била 2018. и тада смо имали 70 запослених, ми данас запошљавамо 45, а томе је допринијела и квалитетна опрема, имамо пет родоба, ласере и остало, али по финансијским резултатима је била 2022, тада је била финансијски најбоља година. Извозимо од Хрватске, Словеније, Аустрије и јемачке, нешто мало оде у Србију, али то је врло мало. Из наше производње најтраженији су ови производи иду за Доку, осим тога имамо један изузетно атрактиван и добар производ гитербоx и он је инстересантан што се тиче производње, 2022. биљежили смо 3.000 шлепер у ЕУ, а данас смо већ прешли преко 3400 шлепера за ових 25 година Металца - поручио је Слободан Голуб власник и директор компаније "Металац МБМ".
За Њемачку компанију која у Дервенти производи дијелове за роботе који се користе у ауто-индустрији прошла година била је рекордна по оствареним приходима.
Оставрени промет од 12 милиона марака, за 20 одсто је већи у односу на 2022. годину. И број радника костантно се повећава, прије 17 година производњу је носило четворо запослених, од којих су двоје били власници Томас и Вероника, данас имају 270 радника. И ту неће стати, ускоро ће објавити оглас за пријем нових радника.
- Некада је било лако, некада је било тешко. Ситуација у Дервенти је била пуно боља него у неким другим регијама у БиХ. Не кажемо да имамо помоћ, али није било блокаде. Можеш планирати нешто у Дервенти, то је мени битно, ако инвестираш толико новаца, обуке радника, то требаш сигурност и ту имам осјећај да имам то, и планирам даље, не само сада планирам даље. Фирма помаже женама које су трудне, можеш добити двоје - троје дјеце, имаш сигурно радно мјесто. Имамо више од 20 које нису у фирму, што кошта 10.000 додатно на рефундације. Годишње око 150.000 марака инвестирамо да град има дјеце. Имамо преко 100 дјеце и то је инвестиција за будућност - навео је Томас Дритенпрајс, директор компаније "Техпро ЦНЦ".
Извоз Дервенте чини 7,2 одсто укупног извоза Републике Српске.
На годишњем нивоу из града на Укрини извезе се 400 милиона марака вриједности роба и услуга, док је увоз 296 милиона.
Заинтересованости инвеститора за покретање нових производњих погодна не мањка, једини је проблем недостатак радне снаге, јер је на листи Завода за запошљавање тек 536 незапослених.