Којић: Српска саборност достиже свој врхунац у 21. вијеку
Којић је подсјетио да је српски народ одувијек трагао за јединством и слогом и да је у разним историјским /не/приликама бранио тешко стицану слободу и поносно истицао национални барјак црвено-плаво-бијеле боје.
Иако су ове вриједности уткане у срж српског народа, Којић истиче да су биле потребне деценије народног сабирања и развоја националне свијести да би Срби напокон добили празник посвећен српском јединству, слободи и националној застави.
- А јединству и слози стремили смо вијековима. Поменућу само догађај од 2. јула 1876. године када је објављен `Проглас босанском народу` којим се тадашња Босна, односно крајишки, посавски и подрински срезови и општине са српском већином присаједињују Кнежевини Србији - појаснио је Којић и додао да је жеља за јединством постојала одувијек.
Којић је нагласио да је та жеља доживјела свој процват на Свесрпском сабору у Београду, на којем је усвојена и Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
- Вјероватно нисмо у могућности да још резонујемо све позитивне ефекте ни успостављеног празника, ни Свесрпског сабора или Свесрпске декларације. Вријеме ће бити најбољи судија ових уједињујућих елемената за српски народ - поручио је Којић.
Он је навео да је српски народ у 20. вијеку преживио геноцид, уједињавање и разједињавање, убиство краља, НАТО агресије и санкције.
- Био је то вијек патње и лутања. Међутим, тај 20. вијек започео је пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године, а остаће упамћено да српску пјешадију, која је јурила да ослободи све српске крајеве, није могла да сустигне ни француска коњица. Толика је била жеља и воља за слободом! - рекао је Којић.
Он је додао да се иста жеља и воља за слободом пробудила и крајем тог вијека западно од Дрине.
- Основана је, правно утемељена и одбрањена Република Српска, најмлађа српска држава. Пробој Солунског фронта и ослобођење свих простора на којима су Срби живјели почетком вијека и одбрана Републике Српске крајем вијека, двије су највеће побједе српског народа - напоменуо је Којић.
Он је констатовао да бити посланик и представник Републике Српске данас у Сарајеву није много другачије него некада Петру Кочићу.
- /Не/прилике које су и за Кочићевог живота надвијале наше небо и данас "ведре и облаче" - рекао је Којић.
Он истиче да је српски народ данас поносан на уједињење, не мрзећи никога и не желећи зло никоме, те поручио да БиХ може бити дејтонска или је не може бити.
- Сабирајући се, ми никоме не одузимамо ништа, већ напротив, желимо свима миран живот и општи напредак. Али нећемо никоме ни дозволити да нам ускрати право да славимо наше празнике, да се окупљамо и да живимо за нашу Републику Српску и за нашу Србију! - закључио је Којић.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе државни је празник који се 15. септембра празнује у Србији и Републици Српској.
Тај празник је симболично установљен на дан када се обиљежава пробој Солунског фронта, а празнује се од 2020. године.
Идеју о том заједничком празнику Србије и Српске дали су руководиоци Србије Александар Вучић и Ана Брнабић у договору са руководством Републике Српске, предвођеним Милорадом Додиком.
Влада Српске усвојила је на сједници 10. септембра 2020. закључак о празновању Дана српског јединства, слободе и националне заставе, чиме је овај празник озваничен у Српској.
Дан касније, 11. септембра, и Влада Србије је донијела закључак да се овај празник званично прославља на територији Србије.
Циљ успостављања Дана српског јединства, слободе и националне заставе јесте оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској, те јачање култа националне заставе.