Лозо и Ошап Гаћановић: Историја памћења не може бити предмет самовоље једног човјека (ВИДЕО)
Лозо је гостујући у нашем Јутарњем програму нагласио да политици памћења у Бањалуци недостаје низ организованих системских мјера, а да постоји сувише произвољности и личних одлука појединаца када говоримо о подизању споменика.
- Највећи проблем на нашем простору је незнање и импровизација, грађанима Бањалуке није довољно објашњено шта споменици у овом граду представљају. Бањалука би требала да има споменике посвећене значајним периодима и датумима важним за овај град и Републику Српску као заједницу. Стога је немогуће објаснити зашто у Бањалуци не постоји споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу, а имамо зато споменик краљу Твртку Котроманићу који сигурно не би требало да буде толико монументалан - истиче Лозо.
Лозо је напоменуо да су се историчари прошле године одазвали позиву градоначелника Бањалуке на састанак на којем се расправљало о споменицима у Бањалуци. Каже да је Станивуковић том приликом потврдио да ће сведенији споменик Кулину бану бити постављен на углу Гајеве улице, док су историчари тражили да на том мјесту буде споменик краљу Твртку.
- Међутим, градоначелник је од тражио да ми историчари дамо бланко потписе на такве идеје. Већина њих није дала такве потписе. И онда одједном, системом произвољности, данас, умјесто малог и сведеног, имамо монументални споменик Кулину бану код Народног позоришта - нагласио је Лозо.
Он је додао да један човјек не може тек тако одлучити о премјештању споменика и грађењу два споменика из средњевијековног периода.
Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика БиХ, сматра да се градоначелник Бањалуке и његови сарадници који одлучују о споменицима помало играју и коцкају са нашим националним идентитетом и поимањем најважнији симбола из српске историје.
- Чиними се као да смо кренули у неко такмичење са Сарајевом и да се ради о популистичкој политици којој се наука успјела супротставити. Због намјере Сарајева да на нашим средњевијековним симболима темеље нову нацију, сад у Бањалуци имамо ситуацију да једна особа улази у битку за српски национални идентитет и то самостално и одвојено од националне политике - рекла је Ошап Гаћановић.
Додала је да се не може отети устиску да се српском народу отима културно насљеђе, конкретно са симболом Стефана Твртка Котроманића, краља Срба у Босни, за којег у Сарајеву тврде да је он босански краљ са којим се идентификују они који би да се, како је рекла, прогласе етничким Босанцима.
- Ми сада тај симбол смјештамо у Бањалуку на локацију који је везана за урбанизам из отоманског периода, јер су ту смјештени и џамија Ферхадија, тврђава Кастел, Сафикадин гроб, што све има облике отоманске архитектуре. И ми у то насљеђе смјештамо симбол средњевијековне хришћанске Босне. Ја се сада заиста бојим да ће разгледнице из Бањалуке на којима ће бити споменик краљу Твртку у позадини имати минарет Ферхадије и да ће Тврткови сребрни кринови са грба бити туристима протумачени као златни љиљани - истакла је она.
Ошап Гаћановић је додала да је непојмљиво да једна особа преузима битку за национални идентитет шри чему је, како је рекла, занемарена битка коју воде наука и институције Српске.