Романија колијевка алпинизма у БиХ (ВИДЕО)
Учинили су то у новембру 1929. године, самоуки пењач уз стијене Драго Шефер из Сарајева и његов домаћин на Равној Романији Војо Илић.
У сусрет 95. годишњици похода на врх хридине романијских Дјевојачких стијена, или у народу познатије Ђеве, кратко подсјећање на тај подвиг.
Раширена између земаљских низина и небеских висина и обрасла јелама и боровима, колијевка хајдука одвакјада је била изазов и за случајне и за намјерне путнике и посјетиоце.
У том броју и оморју пронашли су га давне 1929. године два заљубљеника у природу и стјеновите висове. Тада већ искусни алпинистички путник Драго Шефер и трговачки помоћник Војо Илић.
Свједочанства постоје да су до подножја Дјевојачких стијена из Сарајева сатима путовали пјешке, а онда уз 100 метара дугу хридину горњег зуба до врха Ђеве, само уз помоћ ужета и ланених пењачица, незаштићени.
- Драго Шефер је добио од брата ту основну опрему. Међутим, то није било довољно, али њихова храброст је била силна, њихов ентузијазам је био силан и крајња импресија је била када смо испењали тај смјер и дошли до другог врха на Ђеви, да нисмо ни знали ни гдје смо ни шта смо, ни како се зовемо, само смо осјећали како се зној од страха циједи низ леђа. Знате, то су у ствари били задивљујући подухвати - рекао је Слободан Жалица, пријатељ Драге Шефера.
Алпинистички двојац Шефер - Илић ће касније обићи готово цијелу БиХ и Балкан, све најважније врхове, али Романији ће се увијек враћати, откривајући нове смјерове.
- Невјероватно да му ништа није сметало кад је планинарао те планинарске туре. То је трајало данима, а нисмо знали кад ће да се врати - наводи Сергије Шефер, син Драге Шефера.
Те "авантуре", уз све постојеће атрибуте, Романији су додијелиле и улогу колијевке алпинизма у БиХ.
Шеферов и Илићев пут уз Ђеву најстарији је од тренутно тридесет, измјерених, обиљежених и именом записаних алпинистичких смјерова на овом горју које обилује вертикалним хридинама и по 200 метара високим.
На њима полазници предратне Прве сарајевске школе алпинизма учили су почетне кораке. И послијератни будући алпинисти из региона учвршћивали прве клинове, оснажени одлуком УНЕСКО да се тај екстремни спорт уврсти у репрезентативну листу нематеријалне културне баштине.
А на високо референтну развојну листу Сарајевско-романијске регије већ су уврштене двије Виа ферате односно обезбијеђени гвоздени путеви кроз тешко приступачне стјеновите терене за алпинисте почетнике.
- Соколов пут на Црвеној стијени је на неки начин дао једну нову развојну шансу и подстрек комплетној Романији. Биљежи велики број посјета и долазака. Однедавно имамо још једну ферату "Мрки медвјед", тако да је и тај адреналински садржај сигурно допринио много да имамо много већи број посјетилаца али дефинитивно на Романији имамо још много тога да урадимо - нагласио је Игор Иконић, директор Туристичке организације града Источно Сарајево.
Већ је урађено и издашна природа опет остала нетакнута, што и јесте основа развоја одрживог туризма, 40-ак километара уређених и обиљежених планинарских стаза кроз црногорицу и по ободима стијена, у подножју Горе два планинарска дома и Етно село које ниче, као базе посјетиоцима за поход у романијску љепоту.
- Романија је увијек била уточиште, од доба хајдука па до неких послијератних периода па и до дана данашњег, за људе који су тражили свој мир кроз ово све. И има простора за све. Битно је само поштовати природу и мјесто гдје сте дошли. Мислимо да само на тај начин она може и даље се развијати туристички. То значи да је не дирамо и не мијењамо у односу на оно каква је она данас - истакао је Мирослав Дивчић, водич ферате ПД "Гласинац" Соколац.
Романију јесу прилагодили новом спорту, али је нису укротили, јер се насеобина Старине Новака још не да ни времену ни људима.
А савремени "хајдуци" - заљубљеници у умјетност пењања и адреналинске вјештине, прилику за исписивање нових страница историје имаће у новембру на 95. годишњицу првог алпинистичког успона у БиХ.