Славимо Мали Божић и Светог Василија Великог - бројни обичаји везују се за данашњи дан

Данашњи дан започео је у црквама поноћним молебаном за успјешну и благословену Нову годину. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, онда је Мали Божић почео да важи као Српска нова година која се код православаца прославља у ноћи између 13. и 14. јануара.

Данас се славе још два велика празника - Обрезање Исуса Христа и дан Светог Василија Великог.

Дан Обрезања Исуса Христа, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. По обичајном календару, назива се и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.

Паљење ватре на раскршћима

Српска Нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.

У многим крајевима је остао обичај да се 14. јануара понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.

По народним вјеровањима, Српску Нову годину ваља дочекати будан, па су многе дјевојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Такође, вјеровање је да на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током цијеле године имали напретка. Многи Срби вјерују да на овај дан треба избјегавати свађе.

У неким крајевима вјерује да се данас треба чувати да вас неко не превари. Исто тако је битно да се на овај дан не дријема, јер ћете, по народном вјеровању, читаве године бити поспани и уморни.

Послије новогодишњег ручка, обичај је био да се покупе кости од печења, однесу и ставе на мравињак, како би се, по вјеровању, стока множила као мрави.

У Војводини је постојао обичај, који се у неким мјестима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве свјетлости и топлоте.

У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским мјестима пале ватре на раскршћима, пише РТС.

Зашто је добро узети кашику меда

На данашњи дан вјерује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и дјелом Светог Василија.

Свети Василије је рођен у вријеме цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију, реторику и астрономију.

Крстио се на ријеци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са 50 година.

Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Мијешење колача василице

Као што се за Божић мијеси погача чесница, за Мали Божић се мијеси посебан обредни хљеб "василица". У већини породица прави се слично као чесница, са танким корама, само без ораха, са медом и машћу.

У неким породицама припремано је више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Прављена је од меког бесквасног тијеста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.

Одозго је прије печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.

Василица се сијече, не ломи као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтио да се послужи, без неких посебних правила.

Има мјеста у Србији у којима се мијесе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе, имаће среће наредних 12 мјесеци.

Данас се пажљиво гледа у небо и посматра вријеме. Ако на 14. јануар падне снијег или буде облачно, чека нас родна година. Суво вријеме, вјерује се, доноси и сушну годину пред нама.