Ђокић: Не постоји намјера за повећање цијене струје
- Република Српска више од двије деценије води политику истински ниских цијена електричне енергије како би енергија била доступна свим грађанима и привреди, у циљу заштите стандарда становништва, те да привреда има мање трошкове - рекао је Ђокић.
Како каже, расходи у производњи су све већи, а ситуацију додатно отежава и ако се деси нестабилна година као што је ова.
- Онда морате у периоду када немате своју енергију, а ово је то вријеме, куповати на спољном тржишту по много већим цијенама. Ми ту разлику покривамо из текућег пословања Електропривреде Републике Српске. Тако да је питање цијене врло дискутабилно, како у овом тренутку, тако и у будућности. Да ли та цијена може да обезбиједи да производна предузећа могу да раде нормално и да изврше своје законом предвиђене обавезе. Тако да је то тема која нас чека у наредном периоду - рекао је Ђокић.
Додаје да сви морају да схвате проблеме и да се енергија не производи сама од себе.
- Треба их реално сагледати и говорити о томе. Ми немамо намјере у овом часу, о томе није било расправе, нити је донесена икаква одлука. ФБиХ је прије неких десетак дана повећала цијене за привреду 10 одсто, а за становништво седам одсто. А они су и раније имали више цијене за 30 одсто. Врло често се поставља питање да ли смо ми стимулисали своју привреду или кажњавали своју Електропривреду - истиче он.
Вриједност пројеката 4,6 милијарди КМ
Објашњава да Српска има неколико производних објеката и количина енергија коју произведе је већа него што су потребе Републике Српске. Тако да, у оптималним условима производње, када имамо нпр. оптималан ниво хидрологије и када нормално раде ТЕ, можемо обезбиједити негдје око 35 одсто вишка.
- Ту енергију смо углавном продавали на спољна тржишта. По том основу су приходи знатно већи него цијена енергије коју испоручујемо за нашу привреду - каже Ђокић.
Због бројних нестабилности на тржишту, Српска је ушла у реализацију више пројеката, а у овом тренутку Електропривреда има закључено концесионих уговора за 680 кW, од чега је више од 300 у области хидрологије. Граде се хидроелектране Бук бијела, Дабар и Бистрица, али и у току су пројекти из области соларне енергије, гдје је закључено око 1.300 уговора, те пројекти вјетроенергије.
- Када погледате све, то је негдје око 1.970 МW инсталацијске снаге кроз уговоре које смо закључили за хидро, солар и вјетар. Вриједност инвестиција је око четири милијарде и 600 милиона марака. То је за Републику Српску највећи инвестициони скок који је направила од времена од када постоји. И све смо то постигли у посљедњих пет или шест година - каже министар.
Арбитраже
Говорећи о арбитражама које је Република Српска изгубила у посљедњих годину дана, те опасности да изгуби још једну у Вашингтону, Ђокић каже да нема разлога за бригу.
По питању арбитраже за РиТЕ "Угљевик" каже да је Република Српска прихватила ту тужбу, те да се она извршава на начин што се једна трећина произведене енергије из "Угљевика" испоручује Електрогосподарству Словеније по тржишним цијенама.
- И извршење финансијске обавезе у висини од 63 милиона је сада у току. Наравно да свако извршење прате проблеми и застоји, али то ће двије стране усаглашавати - каже Ђокић.
Када је ријеч о арбитражи у Вашингтону, објашњава да је она вођена по истом основу и да је заустављена када је ова у Београду била приведена крају.
- Та арбитража мирује и било би логично да она буде окончана јер је већ створена обавеза арбитражом по истом основу и све се обавезе извршавају. Ту не видим страх да можемо доћи у проблем. Спиновање у посљедње вријеме које имамо није тачно и није добронамјерно - рекао је министар.
О арбитражи за Хидроелектрану на Врбасу каже да се ту води поступак у погледу односа према тој арбитражној одлуци који имају институције БиХ.
- Али то још није завршено јер питање које се поставља је кредибилност оних према којима се треба извршити та одлука. Треба имати у виду да је један од двојице тужилаца из Словеније. Против једног је проглашен стечај. То су људи који долазе из фирме која је у поступку, док су овдје нешто жељели да ураде, инвестирали 200.000 КМ и то је ревизорска кућа потврдила. Сад је тај међународни арбитражни суд пресудио у њихову корист. У тој арбитражи нису кориштени сви наши аргументи против тог тужиоца и да он није био кредибилан да води тако велики пројекат - рекао је Ђокић.