Који континент има највећи број животињских врста?
Стотинама година научници пописују и геолоцирају врсте широм планете. Прије дигиталног доба, највећи дио наших информација о дистрибуцији врста долазио је из музејских колекција. Данас и јавност доприноси том подухвату. Током протеклих 20 година, десила се "револуција грађанске науке", а научници користе податке од грађана за попуњавање рупа.
Помоћу тих података, научници могу да мапирају дистрибуцију врста широм свијета. Крајем 1980-их, научник Норман Мајерс је сковао израз "жариште биодиверзитета" као назив за мјеста са изузетно великим бројем врста на датој површини. Од садашњих 36 таквих жаришта широм свијета, већина је на континентима који се простиру преко екватора, гдје је клима топла и влажна.
Разлог за то има везе не само са животињама, већ и са биљкама. Биљке су фундамент врста - ако неко мјесто има већи диверзитет биљака, лакше је другим организмима који зависе од тих биљака да постану распрострањенији.
Иако биљке могу да живе у свим врстама услова, већина се најуспјешније развија на топлим, влажним мјестима. Топлота и влажност раде заједно: топао ваздух хвата молекуле воде и ствара влажност. Топлота је такође боља за многе микроорганизме, нарочито декомпозере, који разлажу мртви материјал из ког биљке узимају нутрименте.
Поврх тога, инсектима, који опрашују многе цвјетнице, више одговара топлија клима јер не могу да регулишу сопствену тјелесну температуру. Више инсеката у тропским предјелима значи више полинације за биљке и више хране за гладне предаторе.
Међутим, у игри су и други фактори. Да би угостио много врста, континент мора да понуди не само тропске услове, већ и различите животне средине. Мјеста са великим биодиверзитетом имају многе потенцијалне нише које животиње могу да заузму. На примјер, високо дрвеће или високе планине производе вертикалну варијацију у температури, изложености сунцу и терену омогућавајући већем броју створења да коегзистирају без надметања за исте ресурсе или животне средине.
На основу тих фактора и расположивих података, већина научника се слаже да Јужна Америка има највећи број животињских врста. Од амазонске кишне шуме, која има бројне нивое за настањивање животиња, до планинског вијенца Анда са десетинама микроклимата, Јужна Америка има побједнички спој топлоте и географије.
Међутим, биодиверзитет Јужне Америке можда неће увијек бити тако богат. Са дефорестацијом, рударењем живе и климатским промјенама, јужноамеричке животиње се суочавају са више пријетњи него икад раније.
Још постоји шанса да се штета ублажи. Сигурно ћемо изгубити много врста, али ће сваки напор у циљу смањења нашег утицаја такође сачувати много, пише Лајв Сајенс.