Како се заштитити при високим температурама?
Када су у питању особе са присутним хроничним обољењима, висока температура ваздуха, како наводе љекари, посебно има утицаја на особе са болестима дисајних путева - хронична опструктивна болест плућа и астма, гдје може доћи до отежаног дисања, бронхоспазма и појаве надражајног кашља.
Доктори бањалучког Дома здравља наводе да такође трпи и кардиоваскуларно здравље.
- Због вазодилатације долази до пада крвног притиска, а дехидратација може поспјешити згрушавање крви и појаву тромбозе локално. Често се јављају отоци поткољеница због заостајања течности у доњим дијеловима тијела - наводе доктори бањалучког Дома здравља.
Када је организам изложен екстремно високој вањској температури, љекари истичу да долази до наглог прекомјерног повећања температуре тијела што даље доводи до топлотног удара.
- Организам тада не успијева знојењем одржати нормалну температуру тијела - кажу љекари.
Они додају да су симптоми који упућују на топлотни удар пораст тјелесне температуре преко 39 степени, црвена, врућа и сува кожа, без знакова знојења, убрзан пулс, убрзано и плитко дисање.
Доктори бањалучког Дома здравља кажу да се може јавити главобоља, мучнина и повраћање, те да особа може бити узнемирена, збуњена, те да може доћи и до губитка свијести.
Када се посумња на топлотни удар, љекари кажу да особу треба смјестити у просторију која је климатизована, а ако то није могуће, треба је премјестити у хлад и одмах позвати хитну медицинску помоћ.
Док се чека стручна помоћ, доктори наводе да је потребно што прије снизити температуру тијела - пожељно испод 38 степени.
- Особу треба ослободити од вишка одјеће, расхлађивати је лепезом или нечим другим. Наквасити мајицу или ручник хладном водом и стављати облоге, пожељно је и туширање млаком водом. Давати доста течности, воде или воћних сокова - савјетују доктори бањалучког Дома здравља.
Они истичу да се не препоручују давати газирана пића и алкохол, а ако је особа без свијести потребно је ставити је у бочни положај.
- Да не би дошло до топлотног удара и других нежељених компликација због изложености високој вањској температури потребно је да грађани воде рачуна о понашању у таквим, по организам ризичним, временским условима. Требало би да се не излажу сунцу током средине дана. Вањске послове и шетњу пожељно је планирати и практиквати рано ујутру или увече - савјетују доктори бањалучког Дома здравља.
Доктори наводе да се не треба излагати сунцу у периоду од 10.00 до 17.00 часова.
При изласку вани, доктори бањалучког Дома здравља, наводе да је потребно прилагодити одјећу да буде лагана, пожељно памучна, широка и свијетлих боја.
Савјетује се се кориштење шешира са широким ободом и сунчаних наочара, као и да се увијек носи флашица воде са собом.
Иначе је како наводе доктори неопходно узимати веће количине течности дневно – воде и воћних сокова и да не треба чекати осјећај жеђи, него течност узимати свака један до два сата, а дјеци давати и чешће.
Доктори савјетују да се не користи алкохол и газирана пића, те препоручују лаганију храну, са пуно свјежег воћа и поврћа, као и да се често расхлађује туширањем или купкама у млакој води.
Доктори бањалучког Дома здравља напомињу и да изложеност паркираног аутомобила сунцу у кратком времену доводи до постизања веома високе температуре у аутомобилу.
- Када је вањска температура ваздуха висока, за само неколико минута, температура у паркираном аутомобилу може достићи и 50 степени. Дјелимично отворен прозор или паркирање аутомобила у хладовини не пружа поуздану безбједност за остављање кућних љубимаца у аутомобилу, а поготово не дјеце - наводе доктори бањалучког Дома здравља.
Они наглашавају да дијете не треба остављати само никада у аутомобилу, истичћи да боравак у паркираном аутомобилу доводи до повећања температуре тијела, а код дјеце температура тијела расте три до пет пута брже него код одраслих особа.
- Организам се знојењем бори да очува нормалну температуру тијела, али тај механизам није довољан на високој температури у аутомобилу. То може довести до топлотног удара и смртног исхода - наводе доктори бањалучког Дома здравља.
Осим дјеце, доктори кажу да су у ризику од топлотног удара старије и здраве особе изложене тешком физичком раду на високој температури, као што су грађевински радници и пољопривредници.