Да ли ће изборни потрес промијенити европски курс? (ВИДЕО)
Најављују озбиљнији приступ проблемима са којима се суочава Стари континент. Са кризом изазваном резултатима избора, суочавају се и најмоћније чланице, уједно и највећи губитници избора.
Хоће ли потрес који су избори изазвали, промијенити политички курс Брисела?
На прву, у Бриселу све изгледа исто. Када се мало загребе, скоро ништа исто није. Освојила је Европска народна партија највише мандата, више него прије пет година.
Манфред Вебер четврти пут је изабран за лидера највеће групације Европског парламента. Урсула фон дер Лајен ће највјероватније остати на челу те европске институције. Али, Европа је скренула удесно, а неки би рекли да се враћа на пут са којег није требала ни да скрене.
Тим путем, од јула па до првог дана наредне године, водиће Мађарска. И то под слоганом "Учинимо Европу поново великом".
- Рат у нашем сусједству, одвајање од глобалних конкурената, крхка безбједносна ситуација, илегалне миграције, природне катастрофе, ефекти климатских промјена и демографски трендови представљају заједничке изазове за Европу. Мађарско предсједавање тражи стварна рјешења за стварне европске проблеме. Све то у духу отвореног и искреног дијалога, како би се Европа заиста ујединила у различитостима - изјавио је мађарски министар за европске послове Јанош Бока.
Избори за Европски парламент највише су потресле двије најмоћније чланице - Њемачку и Француску. И док се њемачки канцелар Олаф Шолц претвара да држи ситуацију под контролом, предсједник Француске Емануел Макрон, свјестан великог пораза, распустио је парламент и расписао ванредне изборе.
Цех Марконове политике, ускоро би могао платити француски премијер.
- Имао сам част да будем премијер посљедњих пет мјесеци, у изузетно тешком времену, са ратом у Европи, климатским изазовима, геополитичким превратима и изазовима. Кажем, у времену у којем је оно кроз шта свијет пролази тако тешко, са великим изазовима: да ли желимо да дамо кључеве камиона људима који нису спремни да владају? То је оно што је у питању на овим изборима - рекао је премијер Француске Габриел Атал.
Ти људи на које Атал мисли јесу представници Националног окупљања предвођени лидером Жорданом Барделом, политичарем који је привукао највише пажње након избора и потенцијалним будућим премијером.
Национално окупљање, Браћа Италије, Фидес, Слободарска партија Аустрије, све су то странке које заговарају промјену "политичког курса" Брисела.
- Политика Брисела, баш као и Вашингтона се не мијења тако лако, али је чињеница да су значајне резултате оствариле партије суверенистичке, нове европске деснице, које прије свега желе да заштите Европу од најезде миграната. Неке ствари ће се мијењати, али оне суштинске за сада ипак не - истакао је научни сарадник у Институту за европске студије Београд Рајко Петровић.
Те суштинске промјене односе се прије свега на сукоб у Украјини. Велики заокрет не треба очекивати ни када је ријеч о "српском питању".
Међутим, у новим консталацијама снага, и званични Београд и Бањалука, имаће више простора за маневрисање у Европском парламенту.
- Оно што је добро јесте што је дошло до пада партија које су биле биле изузетно тврде према нашим интересима, и либерали и зелени. С друге стране добро је што расту суверенистичке партије које имају и показују највише поштовања према нашим националним интересима - поручио је Александар Митић из Института за међународну политику и привреду у Београду.
Да ће бити занимљиво у Европском парламенту, али и другим европским институцијама са сједиштем у Бриселу и Стразбуру, наговијестила је и немогућност договора о расподјели водећих функција.
И питање проширења Европске уније у догледно вријеме, изгледа да остаје на дугом штапу. За многе, то је готово па немогућа мисија.