Тегелтија: "Гдје то пише?" - питање за милион долара за америчку Амбасаду у Сарајеву
Колумну преносимо у цијелости:
Предуг би овај текст био када би писао о свим тим надлежностима које су штете Републици Српској у протеклих 30 година, зато ћу се овом приликом осврнути само на конкретно питање упућено од предсједника Вучића и одговор америчке Амбасаде у Сарајеву.
Одговор без одговора
Америчка Амбасада у свом одговору Предсједнику Републике Србије у ствари није дала никакав одговор на једноставно питање "гдје то пише" да имовина припада БиХ. Није дала одговор, зато јер одговора нема! Умјесто да се позове на документ, одредбу или члан Дејтонског споразума или Устава БИХ и каже гдје то пише, америчка амбасада се позива на предавање О’Брајена на Факултету политичких наука у Сарајеву. А сам О’Брајен, на том предавању, такође, не износи документе или одредбе гдје то пише, него износи своје паушалне тврдње, позивајући се на континуитет. А тај континуитет је, опет, О’Брајеново паушално тумачење нечег што не пише, а не оно што пише у тексту Дејтонског споразума. А оно што пише у том Дејтонском споразумау у члану 1. је да континуитет БИХ постоји искључиво у погледу међународног субјективитета БИХ, признања и столице у Уједињеним нацијама.
Ништа више ни мање од тога. За све остало Дејтонски споразум (у том истом члану 1.) каже да је реструктурисано и прилагођено новој стварности, односно новој структури БИХ, насталој тим међународним споразумом, укључујући и питања имовине. О’Брајен се такође служи и квази-аргументом споразума о сукцесији бивше Југославије, иако сукцесија бивше СФРЈ уопште није третирала то питање унутрашњих односа у БиХ и регулације права власништва над јавном имовином, него је то препуштено самим државама сукцесорима, што је у случају БиХ регулисано другим међународним документом, Дејтонским споразумом,па се ради о класичној манипулацији.
Дакле, ни О’Брајен није рекао "гдје то пише", а на тог О’Брајена се позива америчка амбасада када одговара на питање Предсједника Вучића "гдје то пише". Дакле, америчка амбасада је на питање “гдје то пише” лаконски одговорила "Каже О’Брајен".
Толико о аргументацији америчке амбсаде и амбасадора Марфија! И да још једном поновимо.
Устав БиХ за надлежности БиХ предвиђа таксативност (дослловно набрајање надлежности) које јој припадају, и њих је само 10 таксативно набројаних. Међу њима НИЈЕ имовина. За Ентитете Устав БиХ се служи тзв негативним одређењем (све што таксативно није набројано да припада БИХ припада ентитетима) и ту спада имовина. То је једино шта у Уставу и Дејтонском споразуму пише!
Но вратимо се политчком карактеру америчког одговора "Рек’о О’Брајен".
Тај одговор је класична манифестација силе и суштинско негирање међународног права, када је у питању БИХ али шире гледано и цијели Западни Балкан.
За садашњу америчку (Бајденову-демократску) администрацију уопште није битно шта пише у међународним документима уколико се то не подудара са њиховим жељама. Они просто газе међународно право. То је видљиво и на случају Косова и Метохије, гдје се експлицитне одредбе резолуције 1244, које су у интересу Републике Србије, не поштују и према њима се понаша као да не постоје (нпр присуство Војске Србије на Косову у одређеном обиму), док се имплемтира нешто што је апсолутно забрањено том истом Резолуцијом (стварање тзв. војске Косова).
Та аргументација силе која се понаша онако како јој се хоће, Сједињеним Америчким Државама дугорочно ће намијети огромну геополитичку штету, јер се манифестују као непоуздан партнер у потписаним споразумима. А када велика сила, какве САД јесу, изгуби карактер поузданости, она неминовно губи свој геополитички ауторитет и своди га само на ауторитет бахате силе. Так ауторитет бахате свјетске силе дугорочно је неодржив и води геополитичкој девалвацији моћи те исте силе, ма како велика била њена војна сила.
САД се у БиХ ,под палицом амбасадора Марфија посебно, понашају маниром бахатог револвераша, а не угледног судије, и то дефинитвно руши не само њихове позиције у БиХ и региону, него руши њихову партнерску поузданост у цијелом свијету.