Завршница избора за Европски парламент; Ко ће имати већину? (ВИДЕО)
Судећи по пристиглим предизборним анкетама, крајња десница и евроскептици могли би да заузму знатно већи број плавих фотеља, нарочито у Аустрији, Француској и Италији.
И док заокрет ка десно код појединих гласача укључује аларме, други се, ипак, уздају у снагу владајућих елита и напредак актуелне гарнитуре.
Кључно питање тренутних европских избора јесте рат или мир, мишљења је мађарски премијер Виктор Орбан.
Оцијенио је да ће о рјешењу сукоба у Украјини бити могуће размишљати ако на предсједничким изборима у Америци и за Европски парламент побједе снаге које се залажу за мир.
- Дакле, ови избори су у правом смислу европски. То нису избори за чланство, то је више од тога. То су свеевропски про-мировни или проратни избори. Тако да мислим да је прва порука и прва посљедица коју морамо да узмемо и извучемо, какво је било мишљење европских народа о рату и миру. Надам да ће већина изабрати мир - рекао је Орбан.
Гласање је одржано и у Хрватској, а њихови држављани, њих око 100.000 регистрованих, могли су да гласају у Федерацији и Српској.
Нова перцепција гласача, који однедавно европски парламент виде као значајно и релевантно тијело, као и такмичарска динамика, директан су узрок излазности, која може да досеже чак и до 70 одсто, мишљења је политиколог Димитрије Милић.
- У неким ранијим сазивима у суштини све проевропске партије које су чиниле велики удио Европског парламента су међусобно сарађивале. Када имате неке друге партије које су конкурентне у односу на овај мејнстрим онда је и грађанима занимљивије да учествују на изборима - појаснио је Милић.
Однос снага у Европском парламенту могао би да доведе до помјерања свих политика Европске уније, па тако и избора или реизбора сљедећег предсједника Европске комсије.
Своју функцију и у другом мандату жељела би да задржи и актуелна предсједница Урсула фор ден Лајен.