Засиједа крњи Уставни суд БиХ: Под велом тајне мијења правила (ВИДЕО)
На дневном реду је и допуна правила Уставног суда. Циљ тих допуна, спекулише се, требало би да буде доношење одлука простом већином и продужење мандата судијама и након навршених 70 година.
Овакве неуставне интервенције, под патронатом дијела западних земаља и Кристијана Шмита, по оцјени званичника из Српске, у функцији су централизације БиХ и увођења модела да се у БиХ може одлучивати без гласа из Републике Српске и српског народа.
Да Уставни суд БиХ доноси политичке одлуке - одавно је свима јасно. Да одлуке доноси без именованих српских судија, такође није ништа ново. Ново је да је именован судија из реда хрватског народа, Марин Вукоје, али то и даље не значи да овај суд није крњи. И баш такав, данас засиједа и покушава да наметне нова правила. Након што су измијенили Правилник о раду па се одлука може донијети и без српских судија, упозорава предсједник Српске Милорад Додик, иду корак даље. Желе да се одлуке могу доностити већином гласова присутних судија.
- До сад је било од укупног броја, дакле била је већина, има девет судија, већина је била пет. Сада кажу већина од броја присутних судија. Теоретски и практично, то је пет судија, од тога три су стране судије и дакле могу да донесу било какву одлуку - каже Додик.
Друго правило које желе да наметну, јесте продужени мандат судијама. Одговараће то, по свему судећи, онима који би ускоро требало да буду пензионисани - прво Суади Палаврић, затим Мирсаду Ћеману те у задњој години мандата и Валерији Галић.
- Норма Устава БиХ је изричита, недвосмислена, јасна и разговјетна. И она каже да ће судије које буду биране послије првих судија којима је мандат трајао четири године, бити биране до седамдесет година живота и каже се, ако им раније не престане мандат, због оставке или ако их друге судије консензусом не смијене. Ту нема збора, то не може да мијења нико, ни законодавац, дакле Парламентарна скупштина, ни високи представник, а ни сам Уставни суд - наводи професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Радомир Лукић.
Запад, према оцјени српских представника у заједничким институцијама, покушава да у БиХ наметне рјешења која нису у складу са Уставом и Дејтоном. Додају, креатори таквих политика су амерички амбасадор Мајкл Марфи и Кристијан Шмит.
- Увођење модела да се у било којој институцији БиХ, може гласати, доности одлуке без партиципације глас из Републике Српске и српског народа, доводи БиХ у озбиљан проблем, то је урушавање Устава и урушавање Дејтонског споразума - каже министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац.
Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић истиче да је Уставни суд БиХ политички орган у којем сједе два бивша посланика СДА и троје страних судија.
- Ово је, могу слободно рећи, класични примјер терора мањине над већином. Рушење ентитетског и националног одкучивања ће довести до рушења БиХ - наглашава Вујичић.
Одлучиваће крњи суд и по апелацији Бећировића - оцјењују уставност Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти у Републици Српској.
Уставни суд измислио је себи овлашћења да одлучује о имовини, упозорава предсједник Додик.
- Устав БиХ каже да све оно што изричито Уставом није дато БиХ припада ентитетима, ниједном ријечју се не помиње имовина. Ако се сјећате прије два три мјесеца, главна прича је била о имовини, па су чак хтјели нелегалног Шмита да натјерају да он донесе закон о томе. Ми смо рекли ОК, немамо другог избора него да се одвајамо од БиХ - каже Додик.
Двије године ломила су се копља око Марина Вукоје, који је коначно попунио позицију хрватског судије у Уставном суду. Иако је предсједавајући Предсједништва упутио позив посланицима федералног парламента да не подрже Вукојин избор, Дамир Машић, једини је посланик СДП-а и коалиције "Тројка", који је гласао против именовања.
- Прије свега, то говори колико ауторитет Дениса Бећировића није стваран. Машић није подржао, није гласао зато што је већ најавио да неће гласати. С друге стране, Бећировић увијек изнова доказује да он није никакав актер политичких процеса, него посљедица бунта против СДА у Федерацији - истиче политиколог Војислав Савић.
Када сте потпредсједник странке и члан Предсједништва БиХ, и на овакав начин се одбију препоруке за гласање, то значи да ви не можете да трансформишете своју моћ у конкретну политичку акцију, закључује Савић.