Русија узвраћа ударац, Путин одобрио конфискацију америчке имовине
Уредбом руског предсједника Владимира Путина, почела је нова рунда финансијског рата са Западом, пошто је судовима омогућено да идентификују америчку имовину у тој земљи, која би могла бити употребљена као компензација за руску имовину замрзнуту од почетка рата у Украјини, јавља руски Комерсант.
Одлука Москве услиједила је пошто су представници групе најразвијенијих земаља свијета, Г7 почели расправу о начинима на који ће бити усмјерено око 300 милијарди долара вриједних државних обвезница и девизних резерви замрзнутих на Западу.
Одмах по почетку те расправе, Русија је покренула контра-мере, којима ће, како сматрају западни економски стручњаци, највише бити погођени приватни инвеститори.
Путиновим указом отворена су врата да се од руских судова затражи мишљење о оправданости блокирања или заплене имовине у иностранству и наложи компензацију из средстава која потичу од америчке имовине у Русији.
Имовина која ће бити на мети овог процеса укључује америчке депозите, деонице у руским компанијама, као и сву осталу имовину чији су власници држављани или влада САД.
300 руских и 288 западних милијарди
Имовине америчке владе у САД је, суштински, безначајна у односу на 300 милијарди замрзнутих руских пара на Западу, па се чини да би ова одлука махом могла погодити приватне инвеститоре.
За сада, међутим, није јасно на колико америчког новца Русија рачуна овим потезом.
Руски медији су, почетком године, процијенили вриједност западне имовине на око 288 милијарди долара, али највећи дио ових средстава отпада на европске инвестиције - 223 милијарде долара.
Од тог новца, чак 98 милијарди потиче са Кипра, који су руски олигарси деценијама користили како би избјегли плаћање пореза у Русији. Најзначајнији предратни руски партнер, Њемачка процијенила је имовину у Русији на нешто више од 17 милијарди долара.
Овакав Путинов потез услиједио је свега мјесец дана пошто је амерички предсједник Џозеф Бајден потписао закон којим се одобрава наредна транша помоћи Украјини, укључујући и дио који се односи на продају одузете руске имовине како би се помогла послијератне реконструкција.
Прије него што су на ред дошле америчке компаније, Путин је, сличним указом, одобрио привремено преузимање руских подружница њемачког енергетског гиганта "Унипера" и финског "Фортума".
Случај "Мекдоналдс"
Амерички "Мекдоналдс" је, са опцијом повратка на руско тржиште, по значајно нижој цијени продао своју подружницу руским партнерима, али је Москва убрзо такве трансакције условила обавезним попустом од 50 одсто у односу на тржишну вриједност.
На концу, посебном уредбом из јуна 2023. године влади је омогућено да по "сниженим цијенама" презуме сву западну имовину која ствара губитке, или се процјени да се њоме не управља ваљано.
- Уколико компаније не испуњавају обавезе, улазе у категорију лоших компанија. Шта ћемо ми урадити са њиховом имовином је наш проблем - рекао је тада Путиномн портпарол Дмитриј Песков.
Одмах затим, на списку "лоших компанија" нашле су се руска подружница "Данонеа", пивара чији је власник био "Карлсберг" и један од највећих продаваца аутомобила. Француску компанију за дистрибуцију хране преузео је нећак чеченског предсједника Рамзана Кадирова.
Најоштрије су, послије таквог развоја ситуације, реаговали представници "Карлсберга", који су Русију оптужили за пљачку и добитак од тог тренутка предефинисали као дуг руске владе.