Ћетковић: Ајклула уловљена у Црној Гори је модруљ, који веома ријетко напада људе
- Није у питању ништа ново, то је потпуно нормална појава и врста која се редовно среће у Јадрану. Подаци из база које се баве биљежењем напада ајкула на човјека, говоре нам о томе да је јако мали број напада модруља, а још је мањи број оних који су са фаталним исходом - рекао је Ћетковић Тањугу.
Што се тииче уловљеног примјерка, Четковић каже да је та јединка димензија које спадају у оквиру забиљежених вриједности за ту врсту у науци, тако да није ништа ванредно.
- Сличних улова је већ било у Јадрану, тако да је то потпуно нормално - констатовао је Ћетковић.
Он додаје да је модруљ угрожена врста, али да још није заштићена законом Црне Горе.
- Треба нагласити да је ријеч о случајном улову и да није намјерно уловљена од стране рибара, већ се то догодило током нормалних рибаловних процеса, тако да ми увијек охрабрујемо рибаре да живе јединке врате назад у море, а оне које су мртве дају Институту за биологију мора или музеју, како би служиле у едукативне сврхе, као што ће са овом - објаснио је Ћетковић.
Он додаје да се модруљ на том подручју среће цијеле године, али највише током прољећа зато што се тада дешава репродукција и када младунци долазе на свијет.
- Такође, сада је мало већи број људи на мору због љепшег времена, тако да је та интеракција много чешћа него у другим дијеловима године - нагласио је Четковић.
Он додаје да Природњачки музеј из Подгорице већ неко вријеме ради са Институтом за биологију мора на прављању изложбе "Ајкула и раж", односно на њеној припреми која ће служити едукативне сврхе.
- Циљ те изложбе је управо да се људи упознају мало боље са овим врстама, да осјете како оне изгледају, да то није само путем филма и путем снимака. Изложба је планирана за септембер, ако све буде у реду, тако да надамо се да ће тада и бити - рекао је Ћетковић.
Што се тиче фауне Јадранског мора, он каже да се она, не у посљедњих неколико година већ и можда и посљедњих више деценија, мијења због загријевања мора.
- Оно што се догађа јесте долазак страних врста, које потичу углавном из Црвеног мора, а свој пут у Медитеран су нашле кроз Суетски канал. Такође ту имамо и врсте, рецимо из Атланског океана, или оне које су нормално биле присутне у Медитерану, али не и у Јадрану, па онда затопљењем овог дијела Медитерана такођер долазе и у наше море. Тако рецимо имамо разне врсте, као што су четворозупке, рибе-трубе, рибе-лав и друге, које се, у зависности од врсте до врсте, већ неко вријеме примјећују у Јадрану - навео је Ћетковић.