Погледајте писмо Жељке Цвијановић упућено УН-у

Жељка Цвијановић (Фото:instagram.com)

Прочитајте писмо Цвијановићеве у којем је образложила тренутне политичке прилике у БиХ, а након што је најављено разматрање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација:

"Обраћам вам се као српски члан Предсједништва БиХ, са циљем да вам скренем пажњу на неке од кључних изазова с којима се БиХ суочава, посебно у посљедњим годинама, а који не само да угрожавају њену функционалност већ и дугорочну одрживост.

Као подсјетник, тренутну структуру БиХ успоставио је Општи оквирни споразум за мир, инициран 21. новембра 1995. у Дејтону и потписан 14. децембра 1995. у Паризу. Значај Општег оквирног споразума, или Дејтонског споразума, протеже се изван окончања разорног трогодишњег грађанског рата у региону. Споразум је такође успоставио политички систем у БиХ који укључује демократске, или консоцијацијске, механизме како би осигурао једнакоправно учествовање у политичким процесима и заштитио уставни положај трију конститутивних народа - Срба, Хрвата и Бошњака. Анекс IV Дејтонског мировног споразума дефинише Устав БиХ, одређујући је као децентрализовану државу која је састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ.

Јасно дијели овлашћења међу различитим нивоима управљања и идентификује надлежности институција БиХ само у шест подручја: спољне политике, спољне трговинске политике, царинске политике, финансијских и вањских обавеза БиХ, те политике везане уз визе, азил и миграције.

Међутим, готово од свог настанка, Дејтонски уставни оквир суочио се с значајним одступањима, прије свега под утицајем страних фактора и одређених политичких ентитета унутар БиХ. То је довело до неодрживог правосудног рата усмјереног на трансформацију БиХ у централизовану и грађанску државу, тренд који је постао све израженији у посљедњим годинама.

У складу с Прилогом 10 Дејтонског мировног споразума, успостављена је позиција високог представника за БиХ с примарном одговорношћу за надзор спровођења цивилних аспеката споразума и помоћ домаћим политичким актерима у рјешавању преосталих питања. Према Анексу 10, именовање високог представника захтијева верификацију путем одговарајуће резолуције Савјета безбједности Уједињених народа. Међутим, особа која тренутно, очигледно лажно, тврди улогу високог представника за БиХ није добила такву верификацију од Савјета безбједности УН-а. То јасно указује на незаконите поступке особе коју подржава само мањина земаља, темељећи своју наводну позицију високог представника на аргументу силе.

Надаље, у потпуном противрјечју са Дејтонским мировним споразумом и њиховим овлашћењима утврђеним у Анексу 10, особа која лажно тврди улогу високог представника за БиХ отела је функције демократски изабраним институцијама у БиХ и самовољно настоји приказати своју вољу као законодавни инструмент, наслањајући се на кључна и осјетљива подручја, од питања кривичног права до изборних закона. Нажалост, ова неизабрана и нелегитимна особа отишла је толико далеко да је означила свако противљење њиховој вољи путем интервенција у кривичном законодавству као кривично д‌јело. Тиме се не само да подрива владавинa права, већ и пријети подривању демократских институција и изабраних представника БиХ, настојећи их потпуно потчинити својој самовољи.

Дејтонски уставни оквир суочава се с значајним изазовима, посебно због статуса и д‌јеловања Уставног суда БиХ. Умјесто да служи као заштита уставног поретка и промовисање принципа уставности и законитости, Суд је све више д‌јеловао као 'продужена рука' или алат под утицајем високог представника и оних који лажно тврде да имају власт. Чланак 6 Устава БиХ предвиђа да Уставни суд треба имати девет судија: два из Републике Српске, четири из Федерације БиХ и три међународна суца које именује предсједник Европског суда за људска права, уз сугласност Предсједништва БиХ. Надаље, упркос томе што Чланак 6 Устава БиХ предвиђа да ће Представнички дом БиХ прописати алтернативни начин именовања судија првобитно именованих од стране предсједника Европског суда за људска права по истеку њихових мандата, то се није догодило. Постојећи "механизам гласања" унутар Уставног суда, који укључује бошњачке и међународне судије, искориштен је током година како би преобликовао уставну структуру БиХ, подривајући позиције и надлежности ентитета, посебно Републике Српске.

У сваком случају, поступци неизабране, илегалне и нелегитимне особе која лажно тврди улогу високог представника, заједно са д‌јеловањем Уставног суда који укључује троје међународних судија, углавном служећи за одржавање "заштитничког режима" и политике силе, не само да ометају пут БиХ према интеграцији у ЕУ већ и подривају њена овлашћења као чланице УН-а.

Желим истаћи одређене злоупотребе у подручју спољне политике, посебно у вези с питањима која ће бити разматрана од кључних тијела УН-а у надолазећем раздобљу. То укључује нацрт резолуције о Међународном дану сјећања и присјећања на геноцид у Сребреници, који је предвиђен за разматрање на Општој скупштини УН-а 2. маја 2024. према члану V3 Устава БиХ, Предсједништво БиХ има искључиву одговорност за спољну политику земље. Међутим, Предсједништво, које се састоји од три члана - двојице изабраних из Федерације БиХ и једног из Републике Српске - није расправљало о нацрту резолуције, њеној изради или њеном покретању за усвајање. Није донесен никакав службени став, нити је донесена било каква формална одлука о овом питању. У основи, упркос томе што Њемачка и Руанда номинално спонзоришу резолуцију, уз подршку неколико земаља, д‌јеловање сталног представништва БиХ при УН-у у изради резолуције, представљању њеног садржаја и лобирању за њено усвајање представља незаконит чин, одражавајући вољу само једне етничке групе унутар БиХ.

Будући да је то отворено кршење прописаног поступка за одређивање и провођење спољне политике, као и закона БиХ, желим вас обавијестити да ће одговорни за такве поступке у име БиХ, укључујући и шефа сталног представништва БиХ при УН-у, бити суочени с кривичним поступцима пред надлежним тијелима у земљи. Осим тога, желим вас обавијестити да сам покренула потребну процедуру за његов опозив унутар Предсједништва БиХ. Ваша Екселенцијо, дубоко сам увјерена да БиХ може напредовати само стриктним придржавањем својих уставних рјешења. Надамо се да ће њена европска будућност бити осигурана њеним демократски изабраним институцијама. Груби прекршај Дејтонског уставног аранжмана, који се темељи искључиво на ауторитету силе и фаворизује само један од три конститутивна народа у БиХ, води даљњим под‌јелама и директно пријети будућем постојању земље.

С обзиром на то, љубазно вас молим за помоћ у организацији хитног састанка (сједнице) Савјета безбједности Уједињених нација. На том би састанку био пружен објективан осврт на политичку и сигурносну ситуацију у БиХ и тражила би се рјешења за нека од горућих питања која оптерећују земљу", пише на крају писма којег је у УН посредством руске мисије послала Жељка Цвијановић.

Цвијановић је писмо упутила председавајућој Савјета безбједности УН и сталној представници Малте при УН Ванеси Фрејжер.

Сједница Савјета безбједности УН-а биће одржана данас у 22 часа по средњоевропском времену.