Кошарац: Резолуција представља класични предизборни памфлет
- С обзиром на то да овај квазидокумент обилује неистинама, заиста је оправдано поставити питање кредибилитета људи који сједе у Европском парламенту - рекао је Кошарац, коментаришући Резолуцију Европског парламента којом се, између осталог, позива на увођење санкција предсједнику Републике Српске Милораду Додику.
Кошарац је нагласио да су политике Републике Српске мир, стабилност, сарадња и толеранција, те примјена Дејтонског мировног споразума и поштовање Устава.
- Милорад Додик није политичар сукоба, већ лидер који легално и легитимно брани права Републике Српске, загарантована Дејтонским споразумом и Уставом БиХ, апострофирајући чињеницу да је Српска потписник Дејтонског мировног споразума. Његова политика је уставна, а не сецесионистичка, како то у бунилу пишу европски парламентарци - поручио је Кошарац.
Он је оцијенио да би увођење европских санкција предсједнику Додику или било коме другоме из Републике Српске додатно нарушило политичке односе у БиХ, али и ову земљу удаљило до пута ка ЕУ.
- Зашто ЕУ ћути на чињеницу да нелегитимни високи представник и америчка Амбасада претварају БиХ у колонију? Зашто ћуте на чињеницу да један странац у овој земљи намеће законе иако је Уставом дефинисано да законе на нивоу БиХ може донијети искључиво Парламентарна скупштина БиХ? Зашто ћуте на чињеницу да су нелегитимни Шмит и амерички амбасадор /Мајкл/ Марфи диригенти политичког процеса против легитимно изабраног предсједника Додика, који је свој посао радио у складу са Уставом? - пита Кошарац.
Према његовим ријечима, никакве сарајевске и западне перцепције нису релевантне, нити занимају било кога у Републици Српској.
- Политичко Сарајево има константну потребу да лажно оптужује предсједника Додика и константно оспорава Српску и њен уставни капацитет, испуњавајући политичке фантазије западних дипломата, првенствено америчког амбасадора Мајкла Марфија - додао је Кошарац.
Он је нагласио да су политике усмјерене против Републике Српске заправо политике усмјерене и против БиХ, јер без Републике Српске нема ни БиХ.
Кошарац је нагласио да је Република Српска конструктиван партнер за европске интеграције, уз пуно поштовање уставних надлежности и механизма координације.
- Српска на адекватан и кредибилан начин нуди рјешења за испуњавање обавеза на путу БиХ ка ЕУ. Једино је Српска тражила да се 14 кључних приоритета усвоји у пакету и интегрално, а досадашњи напредак на путу ка ЕУ не би могао бити остварен без гласа и подршке Српске - навео је Кошарац.
Коментаришући чињеницу да европски парламентарци оспоравају обиљежавање 9. јануара, Дана Републике Српске, Кошарац је нагласио да Српска тог датум слави свој рођендан и да нико нема право да јој то оспорава.
- Српска је настала 9. јануара 1992. године у миру и на демократски начин. Настала је као резултат потребе српског народа да се очува на овим просторима, заштити свој национални идентитет и слободу у најезди политика из исламске декларације Алије Изетбеговића, који је предвиђао да БиХ треба да буде доминантно муслиманска - нагласио је Кошарац.
Он је навео да је тадашње политичко опредјељење српског народа у БиХ било опстанак у СФР Југославији, сматрајући да је то довољан оквир у којем сви могу живјети.
- Прегласавањем српског народа, тадашњи муслимани и Хрвати су референдумом 1. марта, под патронатом америчке администрације, одлучили да БиХ издвоје из тадашње Југославије, што је био окидач за грађански рат - подсјетио је Кошарац.
Говорећи о дијелу Резолуције у вези са дешавањима у Украјини, замјеник предсједавајуће Савјета министара је оцијенио да је посебно проблематично то што европски парламентарци навијачки позивају на побједу једне стране, умјесто да апелују на окончање сукоба.
- То је најбољи показатељ стратешких порука и односа САД и њихових извођача у ЕУ. Нажалост, ЕУ је заробљена координатама које јој даје Америка, што је потпуно погрешно. Видљиво је да се све више губи повјерење у исправност политике САД-а и саме ЕУ, које има мноштво унутрашњих проблема - навео је Кошарац.
Он је истакао да БиХ није увела санкције Руској Федерацији, захваљујући одговорној политици предсједника Додика и руководства Српске.
- БиХ има статус неутралне земље, јер Српска заговара неутралан приступ. Сврставање дијела ФБиХ на страну Украјине угрожава ту позицију. За Српску је то неприхватљиво. Наш став је да је потребно дати допринос престанку сукоба и страдања, те успостављању мира, стабилности и сарадње - поручио је Кошарац за Срну.
Европски парламент је у резолуцији, која је синоћ увојена у Стразбуру, поново позвао да се уведу "циљане санкције" против Додика, те осталих вишерангираних званичника Српске и Србије "који пружају материјалну и подршку сецесионистичкој политици". У резолуцији је затражено и да све чланице "осигурају да сличне санкције може усвојити Европски савјет, те да их уведу билатерално или заједно са осталим чланицама, уколико њихово усвајање није могуће у Савјету". 9. јануара.