Алармантан податак: Драстичан пораст вршњачког насиља у Србији
- Вршњачко насиље је у дрстичном порасту, никада до сада није било тако - рекла је оснивач и предсједник центра Марија Милановић новинарима на Тргу Републике на скупу чији је циљ промовисање толеранције, емпатије, поштовања различитости, развијања сарадње и оснаживање за ненасилно рјешавање.
Дјеца вапе да им се помогне, нагласила је Милановић и додала да статистички подаци за прошлу годину кажу да је само по једном одјељењу од 30 ученика, чак 30 одсто дјеце изложено некој врсти вршњачког насиља.
- И један одсто је много и превише. Минимално је рећи да има 30 одсто насиља у једном одјељењу. Многи се неће сложити да то што је неко некога гурнуо, вриеђа га константно, због чега дијете одбија школу није вршњачко насиље, али да, то је вршњачко насиље и велики проблем који оставља трајне посљедице на дјецу - рекла је Милановић.
Милановић упозорава да дјеца не знају сама да ријеше проблем и да се изборе са насиљем.
- Постоје стручњаци, људи који су прошли бројне едукације, који желе да помогну државним институцијама, школама, кроз различите едукативне радионице, да оснаже дјецу, да им помогну, да им покажу заправо које су посљедице вршњачког насиља - рекла је она и додала да данас свако диете зна шта је вршњачко насиље, али не зна које су посљедице, колико боли догађај не осјети.
Према њеним ријечима, циљ овог окупљања је заправо тај, да дијете не осјети вршњачко насиље и да заправо дијете да подршку, да подржимо различитости, да саслушамо другог, да будемо ту једни за друге, да покажемо дјеци шта је право другарство.
- То морамо да их научимо, негдје смо то све ставили по страни и све рјешавамо насиљем и када се насиље догоди, ми сви кажемо да били смо укључени - рекла је она и налгасила да проблем не може бити ријешен тако што смо на једном часу причали о вршњачком насиљу, послали дијете код психолога, педагога, обавили кратак разговор.
Апеловала је да се у што већем броју ради са дјецом кроз различите видове радионице.
Додала је да су на тему вршњачког насиља снимили филм "Дар", који је едукативног карактера, признат од свих министарстава.
Није само жртва дијете које трпи насиље, већ и дијете које врши насиље, ни оно није свјесно шта заправо све ради, навела је она.
Неуропсихијатар Мирјана Томовић, члан Центра Дар, каже да њихова броба против вршњачког насиља у срединама у којима су били, даје релативно добар успјех.
Навела је да свако насиље, није активно насиље.
Пасивно насиље је занемаривање, злостављање психичко, едукација дјетета у погрешном смијеру, дозвољавање коришћења друштвених мрежа у неограниченим количинама због којега дјеца данас практично почињу да не разумију шта је насиље, а шта није.
Такође, каже да је истовремено велика присутност утицаја маргиналних група које дјеци нуде наркотике.
- Прије 20 година вршњачко насиље је било заступљено између 10 и 15 одсто међу предшколском и предшколском дјецом, а сада има више од 30. То је драстично повећање и практично имамо утисак некад да смо изгубили контролу над тим - рекла је она.