Коме је рат у Украјини донио корист, а коме нанио штету? (ВИДЕО)
Двије године специјалне војне операције на територији Украјине. Руска Федерација је припојила Доњецку и Луганску Народну Републику, Херсонску и Запорошку област. Мртви и материјална штета, одавно се не броје. Мртве нико вратити не може, а процјене су да ће обнова Украјине или оно што остане од ње коштати стотине милијарди долара. Биланс је то сукоба започетог 24. фебраура 2022. године.
- Датум који је суштински промијенио свијет. Који је Европу економски бацио на кољена. Који је учврстио доминацију САД над ЕУ - истакла је професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић.
За специјалну војну операцију у Украјини се каже да је то сукоб у којем ни колективни Запад предвођен Сједињеним Државама нити Русија не смију да изгубе. Над сваком неуспјешном операцијом руске војске, Запад је ликовао. Сваки пораз украјинаца, користили су да плаше јавност да Русија ту неће стати и да је Украјини потребно још новца и наоружања. Пуно тога је у игри на обје стране.
- Русија не смије ово да изгуби зато што је то за њу геополитичко питање. Уколико би Русија изгубила у овом сукобу, несумњиво је да би се сусрели са крупном унутрашњом дестабилизацијом. Због тога НАТО овако пумпа Украјину и оружјем, финансијским средствима и добровољцима - додаје виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић.
Савјет Европске уније до сада је усвојио тринаест пакета појединачних и економских санкција против Русије. Паралелно са ЕУ санкције уводе и САД. Циљ исти. Што више ослабити руску економију. Мисија - без успјеха.
- Економски раст Русија је нешто што је такође генерисано не само са војном индустријом већ и потребом Русије да развија технологије и да производи оне производе, да прибавља оне сировине које би иначе прибављали из земаља које су им увеле санкције - наводи доктор економске дипломатије Синиша Пепић.
Економском снагом и растом Русије изнанађен је и ММФ који је повећао прогнозу раста руске економије за ову годину на 2,6 одсто. У стабилност руске економије увјерила се и делегација Српске која је боравила у Русији.
- То говори о томе да је руска привреда флексибилна, да је показала стабилност у кризним околностима. То је показало да се Русија преорјентисала на друге извозне гране. Производња жита, односно пшенице је око 200 милиона тона годишње. Од тога су потребе за Русију око 50 милиона тона а остало је све експорт - прокоментарисао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Руски предсједник Владимир Путин у више наврата је нагласио да је Москва спремна на мирно окончање сукоба али да Кијев то не жели. О покушајима преговарања двије стране, Путин је говорио и у интервјуу који је дао Такеру Карлсону. Сви ти преговори су пропали.
- Ако Путин говори да је то све пропало Такеру Карлсону, онда мени то значи да он више у то ни не вјерује. Или ће бити војног рјешења до краја или ће тим војним рјешењем Русија наметати неки оквир за будуће преговоре - додаје Пророковић.
Због таквог става Кијева или боље речено Вашингтона и због сопствене послушности посебно испаштају еропске земље. Криза и незадовољство кулминирали су великим простестима пољопривредника у неколико земаља западне Европе.
- Највећи губитници су земље западне Европе које су допустиле зарад НАТО агенде и америчке агенде да финансирају непотребни рат у Украјини који се могао ријешити преговорима науштрб социјалног благостања и функционисања властитих држава - напомиње Пепић.
За разлику од земаља Европске уније, економски раст биљеже Сједињене Државе, прије свега због војне индустрије. Ако у обзир узмемо све економске податке и томе додамо чињеницу да је за САД све бизнис, онда је јасно ко вуче конце украјинске судбине а ко су марионете.