Дрецун: Приштини је циљ да формира војску, НАТО јој помаже у томе
- Дугорочан циљ је заклетва коју су полагали припрадници терористичке формације такозване Ослободилачке војске Косова – ослобађање и уједињење свих, како кажу, албанских етничких територија на Балкану, односно стварање Велике Албаније. Курти је подизањем споменика Јашарију послао поруку да процес није завршен и да би све што је ОВК започела требало да се заврши - наводи Дрецун.
Истиче да је економија приштинских власти без перспективе, што се огледа у чињеници да је, како каже, више од 150.000 претежно младих отишло са Косова и Метохије у посљедње четири године.
- То се посебно односи на српски народ. Међутим, због помоћи коју држава Србија пружа народу на КиМ, Срби су се економски поприлично опоравили - објашњава саговорник Јутарњег програма.
Фокус са дијалога пребачен на војни план
Дрецун сматра да је Курти суочен са претњама Сједињених Држава због једностраног потеза забране употребе динара на територији јужне покрајине.
- Вашингтон тврди да ће та одлука да се одрази на партнерство Приштине и САД. Међутим, суштински је да поставимо питање да ли пријетње могу да нанесу штету Приштини. Ја то не видим - истиче Дрецун.
Умјесто тога, указује саговорник, на дијелу је интезиварање наоружавања Косовских безбједносних снага по НАТО стандардима, што за циљ има њихову трансформацију у војску.
- Изговор је да Београд припрема некакву агресију. Тако су фокус са дијалога у Бриселу пребацили у потпуности на војни план. То се види у томе да су прошле године потрошили 115 милиона долара за набавку новог наоружања и идеју о формирању три пешадинска пука - набраја Дрецун.
КБС на сјеверу значи њихову потпуну контролу у том подручју
Досадашњи предсједник Скупштинског одбора за Косово и Метохију истиче да га брине потенцијална иницијатива о заједничким патролама Кфора и тзв. косовских безбједносних снага на сјеверу.
- Било каква патрола која би КБС-у омогућила да контролише административну линију, значила би њихову потпуну контролу на сјеверу Косова - каже Дрецун.
Наглашава да је за контекст битна и реакција НАТО-а, који нема став рема трансформацији КБС-а због земаља које нису признале независност Косова, али на неколико нивоа потпомаже стварање војске.
- Присуство НАТО-а има три компоненте. Једна је војно присуство – и то су трупе у саставу КФОР-а. Друга је савјетодавни тим НАТО-а, који има комуникацију са КБС-ом. Трећа ствар је, оно што они кажу, интеракција између Савеза и Косова. Међутим, све три компоненте заправо представљају подршку у стварању такозване Војске Косова - истиче Дрецун.