Вулић: Kајганићев пут од вазала до јањичара
- Из сиромашне биографије Миланка Кајганића јасно се види да су му референце и за позицију окружног тужиоца у најмању руку осредње, али је након кретања кроз службе које нису у правосуђу, схватио да се на високе позиције може доћи краћим, али свакако нечаснијим путем. То се најједноставније може назвати правосудна проституција, јер човјек без квалитетног правосудног кредибилитета бива постављен на високу и одговорну функцију са које су готово сви његови претходници неславно отишли у заборав - нагласила је Вулићева.
Да би добио то што је добио, изјавила је Вулићева за Срну, Кајганић се морао одрећи истраге о српским цивилним жртвама у Добоју, одустати од гоњења Бошњака, прихватити нова "правила игре", примите хатишерифе и фермане од главних султана и бегова и постати то што јесте - издајник свог народа и то оног за који важи стара народна изрека: "Ако су Турчину руке крваве до лаката, потурици морају бити до рамена".
- Да је Миланко Кајганић кроз своје школовање учио историју, али очигледно да није, знао би да су сви издајници свог народа завршили неславно или на стубу срама или са великим проклетством на своје потомке.
Скидајући главе вођама свог народа и примивши у руке кесу крвавих дуката, неће добити ништа осим несреће и клетве не само народа, него и покољења. Кајганићу, размисли добро шта радиш и увијек се сјети старе народне пословице: "Свака сјекира себи маљ одсјече". Паметном доста - нагласила је Вулићева.