Српска и Србија дају огроман значај његовању културе сјећања
- Радићемо то овдје у Сјеверној Македонији, у сарадњи са Владом, и у сваком другом крају гдје почива српски војник који нигдје није отишао као освајач, отишао је или зато што је морао или да брани родну груду. Наш долазак овдје, молитва за њихову душу, пјевање химне на овом мјесту показује да су они заиста побиједили - поручио је Селаковић, који је предводио државну церемонију одавања почасти и полагања вијенаца поводом 105 година од пробоја Солунског фронта на Кајмакчалану.
Селаковић је истакао да су данас ту Срби из свих српских крајева.
- Данас је овдје и предсједник Народне скупштине Републике Српске /Ненад Стевандић/, као и наша браћа из Удружења "Карађорђе" из Херцег Новог. Скупили смо се из свих крајева гдје Срби живе - истакао је Селаковић и оцијенио да је то најмање што може да се учини.
Он је подсјетио да је тим путем прошла српска војска прије тачно 107 година, пробијајући фронт на Кајмакчалану - највишем врху планине Ниџе, нагласивши да је српски народ након великог рата Кајмакчалан назвао "капијом слободе" и "капијом отаџбине", саопштено је из ресорног министарства.
- Скупили смо да се поклонимо сјенима наших хероја. Овдје је страдало 4.643 великих људи, не знамо им имена свима. Попели су се овдје на овај врх под борбом и одавде успјели да, за непуна два мјесеца, дођу до Битоља, који је наредне двије године био дефакто престоница Србије. У селу Бач налазила се наша врховна команда - подсјетио је Селаковић.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић указао је на значај Кајмакчалана и истакао да се на овај начин доказује да њихова жртва траје кроз вијекове.
Државној церемонији одавања почасти и полагања вијенаца поводом 105. годишњице пробоја Солунског фронта на Кајмакчалану присуствовао је и предсједник Покрајинске Владе Војводине Игор Мировић.
Српска војска почела је пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године.
Прва и Друга српска армија пробиле су већ 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана касније капитулирала је Аустроугарска, а убрзо и Њемачка.
Од започињања ратних операција на Солунском фронту па до ослобођења Битоља српска војска изгубила је готово 29.000 људи.
Пробојем Солунског фронта српска војска је не само ослободила Србију, већ и Србе са простора данашње БиХ и Хрватске, али и друге јужнословенске народе који су, попут Хрвата у Далмацији и Загребу, те Словенаца тражили уједињење са Србијом и стварање нове државе - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименоване у Југославију.