latinica  ћирилица
15/09/2023 |  08:04 ⇒ 08:18 | Аутор: CNN

Црвени ватрени мрав појавио се у Европи

Црвени ватрени мрав, једна од најинвазивнијих врста на свијету, први пут је пронађен у Европи, показало је ново истраживање у часопису Current Biology.
Црвени ватрени мрав (Фото: Flickr/Creative Commons license) -
Црвени ватрени мрав (Фото: Flickr/Creative Commons license)

Увезени мрав, латинског имена solenopsis invicta, поријеклом је из Јужне Америке али се, током двадесетог вијека, проширио на већи дио Сједињених Америчких Држава, Мексика, Кариба, Кине и Аустралије, каже Си-Ен-Ен.

Ови инсекти, када су узнемирени, могу бити агресивни и имају болан убод, који иритира кожу и може изазвати алергијске реакције. Црвени мрав може оштетити усјеве и пореметити локалне екосистеме.

Научници с Института за еволуциону биологију у Шпанији, казали су да су идентификовали 88 гнијезда црвених ватрених мрава, на пет хектара, у близини града Сиракузе на Сицилији у Италији.

- Ово је једна од најгорих инвазивних врста и може се ширити алармантно брзо - рекао је главни аутор студије Матиа Менчети.

- Проналажење ове врсте у Италији било је велико изненађење, али знали смо да ће овај дан доћи - рекао је Менчети.

Црвени ватрени мрави откривени су у увезеним производима у Шпанији, Финској и Холандији, али колонија, прије ове студије, никада није потврђена.

Није јасно како су мрави стигли у предграђе Сиракузе, а научници иза ове студије мисле да су сигурно дошли из градске трговачке луке. Вјетар је могао пренијети летеће краљице мрава сјеверозападно од Сиракузе гдје се налази лука. Локални становници рекли су да се број угриза повећао од 2019. године.

Генетска анализа мрава открила је да су се највјеројатније проширили из Сједињених Држава или Кине, гдје та инвазивна врста има колоније. Око седам одсто европског континента, укључујући велика урбана подручја, попут Лондона, Рима, Барселоне и Париза, имају климу која је прикладна за ту врсту мрава, закључују аутори према направљеном моделу.

Инвазивне врсте свијет сваке године коштају најмање 423 милијарде долара, јер утичу на изумирање биљака и животиња, пријете безбједности хране и погоршавају еколошке катастрофе у цијелом свијету, каже се у извјештају Уједињених нација који је објављен прошле седмице, напомиње Си-Ен-Ен.