Кучко Штадлмајер: Ковачевић није доказао да је жртва нити исцрпио домаће правне лијекове
Штадлмајерова је у издвојеном мишљењу навела да се не слаже с тим што је Европски суд прихватио да разматра апелацију Славена Ковачевића, иако прије тога није исцрпио све правне лијекове у БиХ.
Она је истакла да се у овом случају Ковачевић није обратио Централној изборној комисији БиХ, могао је уложити жалбу Суду БиХ или се обратити Уставном суду БиХ.
Штадлмајерова је нагласила да Ковачевић није доказао да је жртва, на начин да је директно погођен спорним уставним мјерама у БиХ, те да је имао право да индиректно гласа за Дом народа Парламента Федерације БиХ тако што може да гласа за Скупштину Кантона Сарајево, која бира делегате у Дом народа Парламента Федерације БиХ, а они делегате у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
Ковачевић није спорио да има право гласа. Међутим, жалио се на састав Дома народа и Предсједништва БиХ. Он је навео да је састав тих органа ограничавао његово "право гласа" за њих, јер одражава уставне привилегије за кандидате који су се изјаснили о припадности једном од три конститутивна народа.
- Међутим, подносилац представке није тражио ниједан од ових правних лијекова, а да није објаснио овај пропуст. Већина је одбацила прелиминарни приговор власти/приговор БиХ/ у вези са предметним притужбама. Међутим, они су пропустили да испитају да ли би уставна жалба била "очигледно узалудна". Једноставно су сматрали да у овом случају "није дјелотворна - нагласила је Штадлмајерова.
Према њеним ријечима, овим закључком већина једноставно транспонује судску праксу Уставног суда о "јавним функцијама" аутоматски у предмет о нечем другом - праву гласа.
- Нажалост, закључак већине да је Уставни суд БиХ неефикасан за преиспитивање притужби подносиоца представке у вези са саставом Дома народа и његовим правом да гласа за Предсједништво не само да је тешко помирити са постојећим Судом, него судска пракса у вези са уставном жалбом уопште у БиХ има потенцијал да дестабилизује Уставни суд и демотивише његове судије и све оне институције које обезбјеђују његово функционисање - указала је судија из Аустрије.
Нагласила је да се у случају "Ковачевић" јавља још један проблем прихватљивости, који далеко превазилази ситуацију у БиХ и поставља општа питања о индивидуалном приступу Суду у Стразбуру.
Да би тврдио да је жртва, према члану 34 Конвенције, подносилац представке мора бити "директно погођен" спорном мјером.
- Имплицитно позивајући се на бирачко право подносиоца представке, већина види суштину притужби у томе да га је законодавни оквир приморао да гласа за некога ко га "не представља", да није могао да гласа за своје кандидате и да стога није могао `утицати` на одлуке дотичног органа - истакла је Штадлмајерова.
Према њеним ријечима, што се тиче Дома народа, ова притужба је двојака - односи се на чињеницу да делегати нису директно бирани и да је "састав" био заснован на комбинацији "територијални и етнички захтјеви".
- Док је притужба на чињеницу посредних избора проглашена неприхватљивом, већина је нашла притужбу на састав Дома народа прихватљивом по члану један Протокола бр. 12. Тиме су, не само одбацили дјелотворност уставне жалбе, већ су и прихватили примјењивост члана један Протокола бр. 12 и статус жртве подносиоца представке. У том погледу, већина се једноставно ослонила на позицију подносиоца представке као потенцијалног гласача - наводи судија.
Напомињући да Ковачевић не може директно бирати делегате у Дом народа парламента БиХ, она је навела да подносилац представке има "двоструко индиректно" право да гласа за Дом народа парламента БиХ.
- Међутим, чињеница да су ови избори само индиректни није као таква у супротности са Конвенцијом. Индиректно, апликант заиста може утицати на избор кандидата: он има неоспорно право гласа на парламентарним изборима. Међутим, наводна ограничења овог права он изводи директно из ограничења за кандидате, чије право да се кандидују на изборима зависи од њихове припадности конститутивном народу. Остали кандидати – које би апликант могао преферирати због њихове неповезаности са таквим народом – су искључени - наводи се у издвојеном мишљењу.
Према ријечима Штадлмајерове, ова врста притужби отвара општа питања која се тичу концепта парламентарне демократије - да ли сваки бирач са активним бирачким правом такође има право да буде заступљен у неком парламентарном тијелу, тим више ако то тијело није директно бирано.
- Да ли сваки бирач у демократији има право на странку или кандидата по свом избору? Да ли уставне одредбе које регулишу право на изборе – и државно финансирање политичких партија – морају да обезбиједе да сваки појединачни бирач и/или свака група бирача буду заступљени у демократском тијелу? Да ли услов о минималној старосној доби за кандидате директно утиче на бирачка права младих? Да ли устави који не предвиђају мањинске листе директно утичу на бирачка права припадника мањина? - навела је Штадлмајерова.
Иако су ова питања нова, важна и осјетљива, истакла је она, већина се њима није бавила.
- Као посљедица тога, прихватање статуса жртве подносиоца представке у вези са његовом притужбом на састав Дома народа инсинуира концепт без преседана у којем сваки бирач има индивидуално право на кандидате који га представљају. Такво тумачење налази подршку у ставу 55 пресуде, у којем се каже да сви сегменти друштва треба да буду заступљени у Дому народа, и ставу 73 пресуде, који види суштину повреде у чињеници да је подносилац представке није истински заступљен у колективном Предсједништву - појаснила је Штадлмајерова.
Према њеним ријечима, такав концепт, међутим, на општем нивоу подразумијева да сви уставни критеријуми који регулишу право да се кандидују аутоматски ограничавају и право гласа, а ово такође омогућава закључак да државе чланице морају предузети позитивне мјере како би осигурале "заступљеност" свих друштвених, вјерских, економских или других група.
- Ово не само да би било у супротности са свим уставним концептима који јасно разликују активно бирачко право и пасивно право да се кандидује. То би такође промијенило концепт парламентарне, представничке демократије као такве: овај концепт никада не може и нема намјеру да гарантује да сваки бирач пронађе кандидата "по свом избору" који "га или њу представља". Може ли тако далекосежан закључак заиста бити заснован на забрани дискриминације? - упитала је предсједавајућа судског вијећа.
Изнијела је и аргументе када је ријеч о Ковачевићевој притужби у вези са "ограничењем права гласа које произилази из састава Предсједништва БиХ".
- Он је навео да кандидати који најбоље представљају његове политичке ставове на предсједничким изборима 2022. године нису били из "правог" ентитета и/или "правог" етничког поријекла. Истовремено, познато је да је подносилац представке политички савјетник једног од три члана садашњег Предсједништва БиХ. Зашто ова особа не би могла бити кандидат по избору подносиоца? Питање остаје отворено - закључила је Штадлмајерова.
Европски суд за људска права је, у јуче објављеној пресуди, утврдио да је дошло до повреде члана један Протокола 12 /општа забрана дискриминације/ и Европске конвенције о људским правима због тога што Славен Ковачевић "није адекватно заступљен у Дому народа Парламентарне скупштине и Предсједништву БиХ".